Моја молитва (Бранко Радичевић)
| Моја молитва Писац: Бранко Радичевић |
Моја молитва
Звезде сјајне, небо ведро,
Плодно јоште земље недро,
Сатворити ко то може,
Ако не ти, вечни Боже.
Горе, доље, траве, дрва,
Лава, орла, а и црва,
Ти сатвори, драги Боже,
Ко овако јоште може?
Осим друга овде свега,
Мене створи из ничега,
Дуом твојим ти подуну,
У менека душу суну.
А у душу даде жаре,
Даде мени лепе даре,
Моје душе жарки поји —
То су, Боже, дари твоји.
Вала теби на то, вала,
О не пусти да на зала
Употребим дар ја твој,
О не пусти, Боже мој!
На Ускрс, после 11 ноћи певао.
Извори
уреди- Антологија српске књижевности [1]
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранко Радичевић, умро 1853, пре 171 година.
|