Моја жеља
Моја жеља
Ја желим да скинем с тебе источњачка вела
и завидљиво рубље,
и да се заријем све дубље, дубље, дубље
у мирисне чари твога тела.
Ја желим да починем у хладу твоје косе,
на твоју округлу руку,
и да гледам, како делићи на твоме струку
дрхтећи милост просе.
И у том часу ружичастих сфера,
као праскозорје лети,
ми би слушали како пуцкају кревети
и песму проседих шифоњера
којом су ти још бабу успавали
када су је удавали;
И ја ти онда не бих певао песму
са редовима ситних тачака
и са бунтовним усклицима;
Ја бих ти тада шануо једну жудњу,
једну једину жудњу златну,
и то би било доста.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Душан Васиљев, умро 1924, пре 100 година.
|