Мору
Ала си дивно, ој сиње море!
Пучини често шаљем ти глед:
У теби тајне пјесме се хоре,
А срцу моме свака мед.
Још када мила по теби зора
Развије тихи вјетрића пир,
И спусти на те са чарних гора
Свјеж, мио, бујан тај цвјетни мир,
Ти много сличиш срдашцу моме:
Сад мирно спаваш, а сад си лав!
Не трпиш буре које те ломе,
На њих се винеш разјарен сав.
Многа те лађа теретом тишти,
А ти је трпиш, јер трпит знаш,
Ал' кад ти срце срџбом пропишти,
Једним је махом понору даш.
Пробудиш твоје громовне вале,
А свијет се чуди сили ти тој,
Велике лађе и с њима мале
У страви дршћу гледећ ти бој.
Па здраво да си, ој сиње море!
Радо ти гледам пучине лик
У теби тајне пјесме се хоре,
Само им младост дочује клик.
У Дубровнику, 12. августа 1888.