Алекса Шантић

Хајде, хајде броди смјело,
Разапињи једро бијело
     Уз весели пјесме глас!
Нек се лака шајка вине
Преко мора у даљине,
     Нек удари у талас!

Хајде, хајде преко мора,
Не малакши од умора,
     Тражи луку циља свог!
Нек потече зној ти с чела,
Нек запламти крвца врела
     У грудима срца твог!

Кад се смркне, кад навали
Бјесни вјетар, горди вали
     У помами пакленој,
Чврсто стани, соко буди!
Не саламај стравом груди
     На пучини неситој!

Све тешкоће, непогоде,
Сваку муку и незгоде,
     Што ће стати на пут твој,
Трпи смјело, трпи брате;
Вјера, нада нек те прате,
     Као станац камен стој!

Па ћеш тако преко мора,
Преко мора и понора
     Стићи луци, циљу свом,
Одмарат се од умора,
Гледат како љепше зора
     Руди, свиће жићу твом.

Хајде, хајде броди смјело,
Разапињи једро бијело
     Уз весели пјесме глас!
Нек се лака шајка вине
Преко мора у даљине,
     Нек удари у талас!

У Мостару, 25. марта 1889.