Море сине, мили сине

* * *


[Море сине, мили сине]

„Море сине, мили сине,
сас зор моме пригрћујеш,
пригрћујеш, целивујеш."
„Мори мајке, мила мајке,
сама мома враг си тражи, 5
један тражи, два си нађе.
Ја ву дадо коњ' да држи,
да ја пију студ’на вода,
и да мију бело лице,
и да чешљам русу косу. 10
Она ме је преварила,
она коња опуштила,
моје коњче аџамија,
искршило ново седло,
искидало златну узду, 15
искашакало шарен ћилим.
Ја увати лепу мому,
трипут сам гу пригрнаја,
трипут сам гу целиваја,
на три места уста пукла, 20
три су капке крв капнале.
Мома ме је љуто клела:
„Колко л'ске на мој колан,
толко града да обиграш,
како мене да не нађеш, 25
такву белу и црвену,
такву т’нку и високу,
такву рамну и широку."
„Море сине, мили сине,
или имаш старо тате, 30
оно седло ће ти купи;
или имаш милу сестру,
она узду ће нашара;
или имаш милу мајку
она ћилим ће опере." 35


Певач и место записа

Референце

Извор

  • Момчило Златановић: Игличе венче над воду цвета, народне песме из Врања и околине, Народни универзитет, Врање, 2014., стр. 131-132.