Море, момче, свилна кито,
Има ли ти смиљ по гору?
„Има, има, што да нема,
За дан, за два струче обра,
За недељу целу топку; 5
Па се слегнем до кладанче,
На све моме по струк давам,
А на Стану недостиже.
Виче Стана да си плаче.
Мајка си гу ућуткује: 10
— Ћут ми, ћут ми, моја ћеро,
Мајка тебе ће набере,
Ће набере, ће укити,
Ће укити, ће раскити!“
Ој убава, мала момо, доз, доз! 15
Напомена
Референце
Извор
Миодраг А. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја, Српска академија наука, Посебна издања књига СССХХХ, Музиколошки институт књига 11, Научно дело, Београд, 1960., стр. 56.
