Море, запали се црни Травник



Море, запали се црни Травник

Море, запали се црни Травник,
море, запали се црни Травник.
Тој не беше црни Травник,
тој си беше србска војска.
Право тегли за Билачу, 5
за Билачу, кроз чаршију,
кроз чаршију за џамију.
Спазили ги Агушова була:
„Диг се аго, жив се не дигнаја,
твоја кула сардисана, 10
твоја љуба поругана,
твоја деца потикана.
Диг се аго, жив се не дигнаја,
узни пушку, пушку станмалију,
ја ће пуним, ти да гађаш, 15
ти да гађаш све ју месо."
„Доста сам ја пушке пуцаја,
доста сам ја мел месо гађаја,
доста сам ја коњи јахаја,
доста сам ја љубе поругаја, 20
доста сам ја куле сардисаја,
доста сам ја деце потикаја,
доста сам ја мајки расплакаја,
плаче Пчиња, сиротиња."



Певач и место записа уреди

  • Село Боровац
  • Пева: Снежана Богдановић, 1956.

Референце уреди

Извор уреди

  • Народне песме и игре у околини Бујановца, Етнографски институт САНУ, Београд, 1980., стр. 143.