Моравички епитафи: Васиљевићи
Моравички епитафи: Васиљевићи су преписи текстова уклесаних на надгробницима и кенотафима у селу Васиљевићи (Општина Ивањица).
Крајпуташ Војиславу Бојовићу (†1915) (Бојовока река—Раваилов дућан)
- Спомен
- ВОЈИСЛАВА БОЈОВИЋА
- из Васиљевића
- војник I чете III баталиона
- 13-ог пука Хајдук Вељко
- који је се борио за краља и отаџбину
- а умро је у Штипу
- кои поживе 22. г.
- а умре јан. 1915. год.
- Овај спомен сподиже брат Раваило
- отац Никола мајка Стаменка
- синовац Милоица сна Ката
- кћи Ранка која оста од године сиротица
- и синовице Душанка и Станојка
- — сви Бојовићи.
- Ој путниче роде мили
- ти не жали труда твога
- него сврати с десне стране
- под јабуку мало седни те одмори
- и прочитај тужни спомен.
- Ој ти Штипу да те Бог убије
- што покопа све младе војнике
- те осташе мајке без синова
- и осташе млоге жене удовице
- и осташе млога деца сиротиња.
Крајпуташ Ђорђу Бојовићу (†1916) (Бојовока река—Раваилов дућан)
- Спомен
- ЂОРЂЕ Ј. БОЈОВИЋ
- из Васиљевића.
- Ој путниче мили роде
- приђи мало ближе овде
- те прочитај овај спомен
- и реци Бог ( . . . )
- ЂОРЂА БОЈОВИЋА
- поднаредника 3. чете I бата. II пука
- који живи 31. г.
- а погибе 9. ав. 1916. г.
- на солунском фронту.
- Кад је пао у своме рову
- казао је друговима
- кад дођете у Србију
- поздравите домовину
- и кажите моме роду
- ја погибо за слободу.
- Моје кости остадоше у туђини
- на даљини.
- Поздравите моју децу
- нек свом оцу пале свећу,
- нигда њима доћи нећу.
- Спомен подиже
- ожалошћени брат Саватије
- кћи Јулија жена Иванка
- и остала задужбина.
Извор
уреди- Радивојевић Драгутин М, Камена казивања ратника: моравички крајпуташи, „Литопапир” Чачак, 1995.