[Морава је плаовита]
Морава је плаовита,
Синоћ момка удавила,
А јутрос га на брег баца.
Да ј’ у њег’ своја мајка,
За д’н би му гласи чула, 5
За други би разабрала,
А за трећи на гроб стала.
Но у момче туђа мајка:
За годину гласа чула,
А за другу разабрала, 10
А за трећу на гроб стала.
На гробу му трава расте,
Детелина до колена;
По њу пасе два пауна
И две птице паунице 15
И четири паунчета;
Девојка им чобаница,
На њу кратка кабаница
И сребрна тканичица.