Измучи се младо момче
да си дојде до девојче.
Преличи се бела була
па отиде код седењке.
Седењке си вечерују, 5
белу булу прикањују:
„Ајде, було, ти вечерај.“
„Ја ви несам ни ручала,
а камоли да вечерам;
прострете ми да си легам.“ 10
Седењке се поглеђују,
па на Мару наређују:
„Простри буле да си лега,
па при булу легај и ти.“
Кад је било пола ноћи 15
Мара виче што год може:
„Овој неје бела була,
већ је ово младо момче.“
