[Момче ми пројде кроз село]
Момче ми пројде кроз село,
Тавнина беше не видо га,
Месечина не познадо га,
На прилике овчар — Стојан.
На рамо му кован кривак [1] 5
На кривака вакло[2] јагње.
Па отиде у горице
И наклади јасан огањ,
Па припече вакло јагње.
„Која мома драга нема, 10
Нека дође коди мене,
Да печемо вакло јагње,
Да печемо да ручамо,
Кад ручамо да идемо своје куће,
Да љубимо своје оце, 15
Да љубимо своју мајћу,
Димо после на венчање.“
