Моме Милораду

Војислав Илић

Моме Милораду

Моме Милораду Писац: Војислав Илић

Увенуће младо доба,

Кô што вене росно цвеће;

Али овај цветак мали

Увенути никад неће.

Вечно ће ти мирисати

Са мирисом прошлих дана,

Сећаће те свију снова,

Што просања младост рана.

И у болним твојим грудма

Васкрснуће живот нови,

Оживеће премалеће,

Старе жеље, стари снови.

И блаженим миомиром

Успаваће твоје груди

И сневаћеш, - Док те звоно

Смртном песмом не пробуди.

маја, 1881

Напомене

• Милораду Гавриловићу, члану Народног позоришта Београд.

Извори

• Војислав Илић: Целокупна дела, Књига I, страна 56-57, Издање Свесловенске књижаре, М. Ј. Стефановића и Друга, Београд, 1922.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Војислав Илић, умро 1894, пре 130 година.