Моме Милораду
Моме Милораду
| Моме Милораду Писац: Војислав Илић |
Увенуће младо доба,
Кô што вене росно цвеће;
Али овај цветак мали
Увенути никад неће.
Вечно ће ти мирисати
Са мирисом прошлих дана,
Сећаће те свију снова,
Што просања младост рана.
И у болним твојим грудма
Васкрснуће живот нови,
Оживеће премалеће,
Старе жеље, стари снови.
И блаженим миомиром
Успаваће твоје груди
И сневаћеш, - Док те звоно
Смртном песмом не пробуди.
маја, 1881
Напомене
уреди- Милораду Гавриловићу, члану Народног позоришта Београд.
Извори
уреди- Војислав Илић: Целокупна дела, Књига I, страна 56-57, Издање Свесловенске књижаре, М. Ј. Стефановића и Друга, Београд, 1922.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Војислав Илић, умро 1894, пре 130 година.
|