Молитва (Јован Илић)
Молитва
| Молитва Писац: Јован Илић |
Несаздани, свевидећи,
Над свјетов'ма свим лебдећи,
Ти велики саздатељу,
Свију блага податељу!
Ни у сили, ни мудрости
Ни љубави, ни благости
Твојој крај се наћи може,
предивни, вјечни Боже!
Ти си пресвет и праведан,
Ти милостив, ти добростан!
Величество, славу Твоју
Сва створења дивно поју.
Ти, о Оче наш предраги,
Свемогући, мудри, благи —
Кој' сав свијет обдржаваш,
И добротом обгрљаваш!
Ти, кој' и свог нам једина
Из љубави посла сина,
Да покаже прекомјерну
Благост Твоју беспримјерну!
Теби глас мој ја узносим,
И за милост кротко просим,
На кољена Теби падам,
У Тебе се једног надам!
Не одврати лице Твоје,
Но послушај молбе моје,
О! послушај мене слаба
Молећег Те грјешног раба!
Излишества искат нећу.
Дај ми само у том срећу,
Получити не што немам,
Већ што свагда имат морам!
Дај ми познат сјајност Твоју,
И незнатну нискост моју,
Дај ми само оно хтети,
Твој што хоће закон свети.
Мудрошћу ми дух оснажи,
Свете правде пут покажи,
Од гр'јеха ме ослободи,
Добродјетељ са мном сроди.
Горд сујетл нека служи;
Ти смиреност са мном здружи;
Искреност и љубав , Боже,
Нек у срцу мом се сложе.
И кад горке судбе сила
Простре на ме своја крила,
Тад надежда и трпљење
Нек ми буду утјешење.
Притом дај ми, о Свесилни!
Глас природе познат силни;
Упути ми к добру ногу,
Да Те славим, док узмогу!
Напомене уреди
- Ова песма је објављена у часопису Подунавка 1844, бр. 11
Извори уреди
- Јован Илић: Целокупна дела, страна 5-7, Библиотека српских писаца, Народна просвета.
|