Могла паде по поље,
И на поље ливада,
На ливаду терзија.
Отуд иде Ружица:
Помоз’ бога терзијо, 5
Ој терзијо гидијо,
Да ми скројиш јелече,
С руке да га не ваташ,
С иглу да га не бацкаш.
Ој Ружице, девојко, 10
Да омесиш погачу,
С руке да гу не месиш,
С огањ да гу не печеш.
Референце
Напомене
Зора Момчиловић, Црна Трава
Извор
Сергије Димитријевић, Народне песме лесковачког краја, Свеска 1, Лесковац, Народни музеј, 1987., стр. 35.
