◄   ШЕСТА ПОЈАВА СЕДМА ПОЈАВА ОСМА ПОЈАВА   ►

СЕДМА ПОЈАВА
ДОСИТИЈЕ, ВАСИЛИЈЕ, затим ТАНАСИЈЕ
(Порта пред црквом. У цркву лагано улазе СМИЉА и њени сватови певајући сватовац. Кад сватови уђу у цркву дотрчи и ДОСИТИЈЕ.)


ДОСИТИЈЕ:
Она је, моја Смиља!... Отели су ми је.... грозно је отргли од мене!.... Једине и последње утехе моје нестаде; ништа ми више не остаје; све је изгубљено!... Још који тренутак, па је изречена она речца која Смиљу моју за навек другом даје!... (Приближи се цркви.) О, немој изрећи ону кобну реч, сети се брата твога... пријатеља.... љубавника.... Шта чујем? — Свештеник пита... Њега пита... „Је ли твоја искрена воља?“... „Јесте“... то је он рекао.... А она?.... Стани, Смиљо.... стани!... Доцкан!... Коцка је пала.... за мене више није жива!... „Јесте“ рече.... „ Јесте“!... (Покрије лице рукама.)
ВАСИЛИЈЕ (који је дошао, док је Доситије говорио последње речи, гледао га неко време, па га дирне руком):
Моли се богу, друже! Бог је свемилостив... у бога је утеха!... (Уђе у цркву.)
ДОСИТИЈЕ (клекне и моли се богу — у томе и сватови весело изађу из цркве и лагано оду. Доситије устане и гледа за њима, па понавља песму сватовску):

Зар тамо, куд си пошла,
Зар сунце лепше сија,
Ил’ цвеће лепше клија?
Ој, врат’ се, сестрице!

Све је прошло!... За мене нема више живота!... Црни калуђеру, гадан створе —- бог те оставио....
ТАНАСИЈЕ (дође).
ДОСИТИЈЕ (спазивши Танасија):
....Ха, добро ми дошао!... Где су ти хаљине?...
ТАНАСИЈЕ (зачуђено):
Ево их..... али ви сте рекли....
ДОСИТИЈЕ (не слуша га):
Дај их овамо... (Преобуче се.) Па сад, ево ме, науко; ево ме, широки свете, спреман сам у тебе поћи!.... (Клекне.) Боже, Створитељу благи, упути ме на пут правде и поштења.... Ја полажем судбину своју у твоје руке!... (Устане.) Збогом, оче игумане, твоја ће успомена навек живети у мојим грудима!... Збогом, Смиљо, буди срећна и заборави ме!... Збогом братијо; збогом манастиру!... За мном, друже! (Оде.)
ТАНАСИЈЕ (подигне мантију и обеси је о шљиву):
Ево вам спомена од негдашњега Доситија! (Оде.)

Референце

уреди