Млади Марјан и Арнаут-Осман

0001 Књигу пише од Удбине Панџа,
0002 Те је шаље у Сијење Иве:
0003 „Да ме чујеш, Сијењанин-Иво!
0004 „Хајде мене мору на закуке
0005 „На мирење и на братимење:
0006 „Доста било боја по крајина,
0007 „Доста нама гинуше јунаци,
0008 „Но ми хајде мира да чинимо;
0009 „Ал’ да чујеш, Сијењанин-Иво!
0010 „Не поведи сестрића твојега,
0011 „Баш сестрића млада Маријана,
0012 „И ја не ћу Арнаут Османа,
0013 „Јер су оба кавгаџије млади,
0014 „Те ће нама заденути кавгу,
0015 „Сви можемо изгинути лудо.”
0016 Књига оде Сијењанин-Иве.
0017 Кад он виде, што му књига каже,
0018 То је Иве врло мило било,
0019 Те он купи по Сењу јунаке,
0020 Сакупио тридесет јунака,
0021 А све крадом од сестрића свога,
0022 Од сестрића млада Маријана,
0023 Крадом оде из бијела Сења,
0024 Још за ноћи, мору на закуке,
0025 На мору га јутро освануло;
0026 Ал’ пре њега уграбили Турци,
0027 Уграбили, и совру завили,
0028 Поседали један до другога,
0029 Уврх совре Панџа од Удбине
0030 И до њега Арнаут-Османе.
0031 Како дође Сијењанин Ива,
0032 Он Турцима Божу помоћ даје,
0033 И сви Турци на ноге устали,
0034 Баш устаде панџа од Удбине,
0035 Руке шири, те се шњиме љуби,
0036 Сваки њему Божу помоћ прима,
0037 Ал’ не прима Арнаут-Османе,
0038 Нит’ се курва од места помера,
0039 Преко гледа Сијењанин-Иву.
0040 Ал’ Ивану место начинише
0041 До истога Панџе Усеина,
0042 С друге стране Арнаут-Османе,
0043 А остале један до другога,
0044 Измешаше и Србе и Турке,
0045 Па узеше рујно пити вино.
0046 Вино пије Панџа од Удбине,
0047 И наздрави Сијењанин-Иве;
0048 Вино пије Сијењанин Ива,
0049 А наздрави Арнаут-Осману;
0050 Кад Осману чаша вина дође,
0051 Он наздрави другу покрај себе:
0052 „Здрав си брате! Да пијемо вино,
0053 „Ни за здравље цара ни ћесара,
0054 „Нити каке проче поглавара,
0055 „Но једнога доброга јунака,
0056 „Ко ће данас заподенут’ кавгу;
0057 „Ја баш њему напијам у здравље.”
0058 То наздрави, па попио вино,
0059 Тада редом низа совру дају,
0060 Вино пију и Срби и Турци.
0061 Препаде се Сијењанин Ива
0062 Од беседе Арнаут-Османа,
0063 Те од срца лоше уздануо
0064 За својега млада Маријана,
0065 И погледа ка бијелем Сењу.
0066 Неко види, неко и не види.
0067 Де Иване гледа ка Сијењу,
0068 Добро види Арнаут-Османе,
0069 Па говори Сијењанин-Иве:
0070 „Курво једна, Сијењанин-Иво!
0071 „Што то често гледаш ка Сијењу?
0072 „Ти се надаш од Сења индату,
0073 „Ти све нама од преваре радиш.”
0074 А говори Сијењанин Ива:
0075 „Вера моја тако ми помогла!
0076 „Не надам се од Сења индату,
0077 „Нит’ ја вама од преваре радим.”
0078 У те речи Сијењанин-Иве
0079 Прамен се је магле заденуо
0080 Преко поља од Сијења бела,
0081 Право иде мору на закуке;
0082 Неко види, неко и не види,
0083 Добро види Арнаут-Османе,
0084 Руком дара Сијењанин-Иву:
0085 „Знаш ли, каже, Сијењанин-Иво,
0086 „На што магла од Сијења слути,
0087 „Која иде на море дебело?”
0088 То Ивану врло мило било:
0089 „Све на добро, вели, ако Бог да!
0090 „Ја се надам добрем берићету.”
0091 То је мало постајало време,
0092 Та се магла примакнула близу,
0093 Тек из магле јунак искочио,
0094 Баш на вранцу млади Маријане.
0095 Како јунак у дружину дође,
0096 Он одседе вранца дебелога,
0097 У дружину Божу помоћ даје:
0098 „Божа помоћ и Срби и Турци!”
0099 Све на ноге устануло било,
0100 Ал’ најпрви Арнаут-Османе,
0101 Руке шрири, те се шњиме љуби,
0102 Па Марјану место начињаше
0103 До онога Панџе Хусеина,
0104 Али не ће млади Маријане,
0105 Но он седе те баш до Османа,
0106 Па му даше добродошну вина.
0107 Прекрсти се млади Маријане
0108 И помену Бога по закону,
0109 Па наздрави другу покрај себе:
0110 „Здрав си, брате! Да пијемо вино,
0111 „Ни за здравље цара ни ћесара,
0112 „Нити друге проче поглавара,
0113 „Но једнога доброга јунака,
0114 „Што ће данас заподенут’ кавгу;
0115 „Ја баш њему напијам у здравље.”
0116 То беседи па се напи вина,
0117 Меће очи по дружине редом,
0118 Како му је измешано друсто,
0119 Све измешан Србин до Турчина.
0120 Кад то гледа млади Маријане,
0121 Неко види, неко и не види,
0122 Добро види Арнаут-Османе,
0123 Арнаутски друсту говорио:
0124 „Црн ви живот! Изела ве змија!
0125 „Видите ли, да смо изгинули,
0126 „Како ватра између нас дође!
0127 „Како гледа тамо и онамо,
0128 „Двоји Србе између Турака:
0129 „Ви’ш, да хоће да подене кавгу;
0130 „Већ ни ништа чекат’ није вајде,
0131 „Но удрите сваки свога друга,
0132 „Ја ћу најпре млада Маријана.”
0133 То беседи Арнаут-Османе,
0134 А баш мисли, да нико не знаде
0135 Од Сењана до Ивина друста;
0136 Ал’ да видиш чуда великога!
0137 Добро знаде, баш који ваљаде:
0138 Разабрао млади Маријане,
0139 Па поскочи, ка’ да се помами,
0140 А отрже сабљу пламениту,
0141 Те удара Арнаут-Османа,
0142 Од једнога два комата гради;
0143 Па у Турке јуриш учинио,
0144 Док се мало време одморио,
0145 Обрну се, шта је учинио:
0146 Од тридесет шездесет зградио,
0147 И најзад је Панџу погубио,
0148 Па до Иве сабљу дотерао,
0149 Да га није садржало друсто,
0150 И њега би онде погубио,
0151 Зашто држи веру у Турчину.

Избор

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета. Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988., стр. 153-157.

• Народна књижевност Срба на Косову - Јуначке песме, приредио др. Владимир Бован, Јединство, Приштина, 1980, стр.: 251-255