Михаиловићев проглас од 16. новембра 1941.

КОМАНДА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ВОЈНЕ СИЛЕ НА ОКУПИРАНОЈ ТЕРИТОРИЈИ КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

О. Бр. 1012 16 новембра 1941 године Главни стан

СРБИ, ХРВАТИ И СЛОВЕНЦИ,

Одазивајући се вапају мог напаћеног народа и мојим националним и војничким дужностима ступио сам на чело јуначких и неустрашивих бораца за слободу, част и будућност Југославије.

Наш Врховни Заповедник Њ. В. Краљ Петар II потврдио ме, на предлог слободне југословенске Владе у Лондону, за Команданта целокупне југословенске војне силе на окупираној територији Краљевине Југославије. Тиме су сви наоружани покрети у целој држави стављени под моју команду и подређени старешинама које ћу наименовати, како војни закони и дисциплински прописи наређују.

Прве војне јединице већ се налазе у борби, нови одреди су у формирању широм наше раскомадане и поробљене Отаџбине.

У Србији моје су трупе у успешним борбама ослободиле велике пределе од насилничке власти које су биле принуђене да повуку знатна појачања са источног фронта, где им јуначке руске армије задају смртоносне ударце. Југославија према томе нема само свога Краља и Владу, већ и слободну државну територију са слободним грађанима. Благодарећи успесима мојих трупа, ми смо већ у могућности да противнику враћамо мило за драго за оно што чини над нашим ненаоружаним становништвом те да предузмемо репресалије, ако се према регуларним трупама Краљевине Југославије не би понашао према међународним законима ратовања.

У Хрватској Павелићеве издајице већ стрепе пред онима који дижу оружје да оперу срамоту са имена хрватскога.

Словенија, уједињена у отпору против насилника, да освети насилно протеривање наше браће из родне груде и да понесе народну тробојку на Сочу и Госпој Светој.

Ослободити Отаџбину суровог насилника, повратити част нашим заставама, понети их на крајње границе где наш народ бива и ујединити га у Великој Југославији, уређеној братским споразумом Срба, Хрвата и Словенаца на основама поштовања народних права и друштвеног поретка, на корист народних слојева. Ево, узвишених циљева наше несаломљиве борбе.

Противу противника, опремљеног најсавршенијим оружјем, може бити успешна борба уједињеним снагама, организована и вођена само са једног места. Појединачне акције значе лакомислено пролевање драгоцене крви народа који већ крвави из безброј рана. Слога, јединство и дисциплина су данас највиша народна дужност и предуслов сваке победе.

Зато позивам све појединачне борбене покрете да се прикључе народној војсци коју ћу водити према заклетви, положеној од нас свију Краљу и Отаџбини. Непослушни служе само непријатељу и имаће да одговарају пред војним законима, ако би се заклонили од народног суда.

Официри, подофицири, војници и родољуби! Одазовите се у овом историском тренутку крику Отаџбине и придружите се редовима народне војске која се диже на угњетача.

Свим средствима потпомогните нашу борбу и спремајте се за дан Васкрсења. У овој тешкој борби заједно смо са нашим великим савезницима чије копнене, поморске и ваздушне снаге подупреће у одлучном часу нашу борбу.

Моја ће бити брига да таква сарадња буде на време организована и плански спроведена. Обраћам се нарочитим поуздањем нашој омладини да својим заносом пружи обновљеној југословенској војсци свеже и неуморне снаге у борби која се води да се младим покољењима обезбеди велика будућност.

Тражена цена и жртве су, тешке и крваве, али ће успех бити историског значаја за векове: слободан живот, величина народа и благостање за све Јужне Словене Уједињене под окриље заједничке мајке Велике Југославије!

Јунаци, напред!

С вером у Бога за Краља и Отаџбину.

Командант

југословенске војне силе на

окупираној територији краљевине Југославије

ђенералштабни пуковник

Драгољуб М. Михаиловић с.р.

Да је препис веран оригиналу, тврди: Шеф Војног кабинета, ђенералштабни мајор, М.П. Живан Л. Кнежевић