Мистер Долар (комедија у четири чина)/7
II
ЖАН, ПРЕЂАШЊИ
ЖАН (Излази, у кућној је хаљннц)
РЕПОРТЕР-ФОТОГРАФИ (Сликају његов излазак из собе)
ЖАН: Добар дан желим, господо!
I НОВИНАР: Бићемо вам врло благодарни, господине Тодоровићу, ако нам будете хтели што ближе да кажете о вашем наследству?
ЖАН: Молим лепо, али ја не знам ништа ближе, само то да сам наследио.
II НОВИНАР: Али што ближе о томе вашем рођаку из Америке кога сте наследили?
ЖАН: Верујте, не знам. То је неки Гиgа из Путинаца, он је брат од тетке са мојим оцем, а пoбегао је у Америку пре тридесет година.
III НОВИНАР: Политички емигрант, разуме се?
ЖАН: Не знам. Знам да је био велики шверцер па га јурила полиција а њему досадило.
III НОВИНАР: Останимо при томе да је био политички емигрант.
МАТКОВИЋ: Реците да је шверцовао политичке и револуционарне брошуре.
I НОВИНАР: Да, тако нешто.
II НОВИНАР: А зашто сте ви у најранијем детињству решили да напустите родитељски дом?
ЖАН: Отерао ме отац од куће.
МАТКОВИЋ: Реците: жеља да позна свет и да потражи шире поље рада.
III НОВИНАР: Да, тако, тако је најзгодније.
I НОВИНАР: Стоји ли то да сте ви намерни да у своме селу Путинцима подигнете велелепну цркву?
ЖАН: Па има тамо црква, али могу баш подићи још једну ако треба.
II НОВИНАР: Храм Светог Успенија?
III НОВИНАР: Или можда храм Светога Марка евангелиста?
ЖАН: Свеједно, које било.
МАТКОВИЋ: Останите дакле при Светоме Марку евангалисти.
I РЕПОРТЕР-ФОТОГРАФ (Који је удешавао апарат да узме снимак): Хоћете ли бити тако добри, господине Тодоровићу, да се насмешите мало.
ЖАН: Молим лепо! — (Смеје се а онај га снима)
II РЕПОРТЕР-ФОТОГРАФ: Молићу лепо, још један снимак који ће изаћи под насловом: „Господин Тодоровић окружен новинарима”. Господо, извол’те начинити групу. (Сви опкољавају Жана заузимајући позу као да хватају белешке. Овај их снима) Тако! Благодарим!
МАТКОВИЋ: А сад, господо, господин Тодоровић има примање врло великих особа, па вас лепо молим да га ослободите.
ЖАН: Да, ја бих вас молио да ме ослободите.
I НОВИНАР (Полазећи, Матковићу): Ако би се ма шта интересантно десило, ја вас молим.
МАТКОВИЋ: Зваћу вас телефонски.
II НОВИНАР: Ја ћу бити слободан и сутра да свратим.
МАТКОВИЋ: Молим!
ФОТОГРАФИ И НОВИНАРИ: Збогом! — (Одлазе).
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|