◄   X XI   ►

X

МАТКОВИЋ, РЕДАКТОР

РЕДАКТОР: Извините, само на две речи.
МАТКОВИЋ: Молим!
РЕДАКТОР: Напољу се причају читаве бајке. Један професор, веле, пише расправу у којој проналази Жаново порекло од сто педесет година; један музичар компоновао је „Тодоровића марш’’; у општинском одбору пао је предлог да се једна улица назове Жановим именом; пловидбено друштво за локални саобраћај префарбало је брод који се звао „Ангелина“ и назвао „Јован Тодоровић“; а један фабрикант шешира назвао је свој модел „Тодоровић”. Све то прелази наша очекивања. Бојим се да ваша пакост не оде и сувише далеко. Свратио сам да вам пријатељски напоменем, није ли можда време да се ствар обустави?
МАТКОВИЋ: То би значило спустити завесу у половини трећег чина и пресећи недовршен филм.
РЕДАКТОР: Бојим се да ствар не оде даље но што треба. Па ви сте постигли све што сте желели.
МАТКОВИЋ: Не још све. Жан треба и да се ожени.
РЕДАКТОР: Ожени? Али зар дотле мислите ићи? Па ви сте немилосрдни.
МАТКОВИЋ: Не мислим да се венча, али бар да се вери.
РЕДАКТОР: Погађам ли са којом?
МАТКОВИЋ: Са оном која је мени окренула леђа, кад је упознала богатијег наследника од мене и која ће овоме окренути леђа када јој се понуди Жан келнер као још богатији наследник.
РЕДАКТОР: И мислите да би та госпођица пристала?
МАТКОВИЋ: О, господине! Мистер Долар је врло симпатичан човек; мистер Долар је врло добра прилика; мистер Долар је врло угледан кандидат; мистер Долар је неодољив; мистер Долар је господар женских срдаца. Јесте ли позвани на чај код председника клуба?
РЕДАКТОР: Малочас сам добио позивницу.
МАТКОВИЋ: Дођите, немојте пропустити да дођете.
РЕДАКТОР: Онда, до виђења сутра.
МАТКОВИЋ До виђења!
РЕДАКТОР (Излази из собе).


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.