Мисли момак да му бјежи дјевојка
Двоје драго у друму заспало,
Једно ђетић а друго ђевојка.
Ко гођ мину свак ђевојку зивну,
А ђетића нико не пробуди.
А он има орла побратима, 5
Па га орле с планине дозива:
"Устани се, ја мој побратиме,
"Утече ти с планине ђевојка,
"Одведе ти коња и сокола,
"А и твоје свијетло оружје." 10
Кад то зачу млад нежењен момче,
На лаке се ноге устануо,
Мало иде, брзо их достиже,
И овако младој говораше:
"Стан' постани, Божја невјернице, 15
"Невјернице, ма не вјеренице!"
Она млада њему говораше:
"Нијесам, душо, Божја невјерница,
"Него твоја драга вјереница,
"Коња водим, да ти га напојим, 20
"А сокола, да ме разговара,
"Бритке сабље, бојим се гусара,
"А гусара око воде ладне."
|
|
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 270-271.
