Милош Обилић под чадором Муратовим
Повила се шарган гуја љута,
Од Азије до Анадолије,
На Стамбол је наслонила главу
А репом је Анадол притисла;
Ту је била за седам година, 5
Онда сађе на Косово равно.
То не била шарган гуја љута
Већ то била љута сила турска.
Гром загрмље више Цариграда,
Потресе се земља од запада, 10
Цар Мурате паде у Косово,
Под чадором кићен ферман пише,
Па га шаље у Крушево равно
На кољено српском цар Лазару:
„Цар Лазаре, силан каурине, 15
„Ето теби кићена фермана,
„Добро види, шта ти ферман каже,
„Пошљи мени књиге и хараче,
„А све кључе од свијех градова
„И хараче од седам година. 20
„Ако ли ми их послати не ћеш,
„Купи војске, колико ти драго
„Па ми дођи у Косово равно,
„Ондје ћемо боја учинити
„Ондје ћемо царство дијелити. 25
„Па што нама бог и срећа даде.“
Кад је био ферман долазио,
У лијепо доба долазио,
Цар је Лазо софру поставио
И око ње сву господу листом: 30
С десне стране Бранковића Вука
А с лијеве Милош Обилића,
И до њега до два побратима,
Једно ти је Топлица Милане,
А друго је Косанчић Иване. 35
У заставу девет Југовића
И десетог старог Југ-Богдана
И до њијех тридест барјактара
И до њијех тридест војевода
И до њијех триста капетана 40
И до њијех сву господу редом.
Кад је Лази ферман долазио
Паде ферман Лази на кољено
А с кољена на бијеле руке.
Хотијаше царе прочитати, 45
Хотијаше, ал’ не умијаше,
Јер не знаде турскијех јазија.
Онда царе сузе пролијеваше:
„Ја не ум’јем књиге проучиги
„Који ће се јунак налазити 50
„Да проучи кићена фермана
„Даћу њему хиљаду дуката.“
Узе Ферман Бранковићу Вуче
Ал’ га ни он читат не умије;
Узе ферман Милош војевода, 55
Ни Милош га читат не умије;
Ферман иде од руке до руке
Дође ферман Топлици Милану,
Он умије дванајест језика,
Турски ферман море проучити. 60
Учи Милан кићена фермана
Па он скочи на ноге јуначке
Кол’ко викну, к’о да љељен рикну:
„Чујете ли, шта нам ферман каже,
„Цар Мурат је књигу оправио, 65
„Оправио цару и Лазару.
„Да спремите кључе и хараче,
„А све кључе од свијех градова
„ И хараче од седам година.
„Ако ли их спремити нећете 70
„Куп’те војске, колико вам драго
„Па пођите на Косово равно!“
Они шуте тридест бајрактара,
Они шуте тридест војевода,
Они шуте триста капетана, 75
Неко броји траву ђетелицу
Неко' гледа чашу и маштрафу,
Онда вели српски царе Лазо:
„Браћо моја сва господо редом
„Што шутите, што се замислисте? 80
„Да носимо поклањати царство?
„Да носимо кључе и хараче? —“
А нико му не шће проговарат,
Проговара војвода Милошу:
„А наш царе наша круно златна, 85
„Немој нам се одмах препадати,
„Нећемо се царе предавати
„Нити женски поклањати царство;
„Веће ћемо покупити војску
„И сић’ ћемо у Косово равно 90
„И ту ћемо боја учинити
„За крст часни и вјеру ришћанску.“
Вели њему српски цар Лазаре:
„А Милошу, моја вјерна слуго
„И твоја би памет царевала, 95
Хвала теби на твојој бесједи,
„Кад слободиш сву господу редом.“
Онда рече војвода Милошу:
„Ајде, царе, сад покупи војску,
„Од чобана и од говедара, 100
„А ми ћемо потражит’ јунака,
Измеђ наше све господе листом,
„Обућемо нашега јунака,
„Обућемо у турско одијело
„Да он иде у Косово равно 105
„Да уходи Муратову војску; '
„Је л’ колика у Мурата војска
„Смијемо ли боја учинити.“
Рече њему српски цар Лазаре:
„Слуго моја, војвода Милошу, 110
„Де ти нађи таквога јунака
„Да он иде уходити војску.“
У свога се побру поуздао
У свог побру Топлицу Милана,
Па је Милош ’вако бесједио: 115
„А мој побро, Топлица Милане,
„Ајд, идемо у подруме доње,
„Да ти дадем турско одијело,
„Што га носе младе пашалије,
„Да ти турску поуходиш војску.“ 120
Послуша га Топлица Милане
Па сађоше у топле подруме,
И са њима Косанчић Иване.
Извадише турско одијело
Па спремају свога побратима. 125
Око паса зеленога паса,
А на ноге чизме и калчине,
А на плећи зелену доламу
А на главу капу ћиверицу.
Све спремаше што њему ваљаде 130
Да га тамо пе познају Турци.
Појахаше коње витезове
Па га онда они отпратише,
Отпратише низ поље Крушево,
И сиђоше до поља Косова, 135
И туде се браћа алалише,
И у бијело лице ижљубише,
И врате се до два побратнма,
Побрат Милош и побрат Иване,
Вратише се у Крушево равно. 140
Оде главом Топлица Милане,
Оде главом у поље Косово.
Сађе Милан к Муратовој војсци
Дочека га тврда караула:
„Одаклен си, незнани јуначе, 145
„Одаклен си, од кога ли града,
„Како ли се по имену вичеш?
„Ти одбаци од себе оружје,
„И одјашн коња од мегдана
„А отпаши сабљу бријаткињу 150
„На ти иди, куд је теби драго! “
Ал он њима турски проговара:
„Прођте ме се младе караулџије,
„Ја сам јунак од Мисира града,
„Иа сам дош’о турском цар Мурату 155
„Да ја њему поуходим војску
„И да идем њему у индата,
„Да поведем три хиљад’ јунака
„Оклопника и брзоходника,
„Ако њему до невоље дође. 160
„Да видите гују у Лазара,
„У Лазара цара србинскога,
„У њег има многа силна војска;
„Да сте соко, да имате крила,
„Не бн перо изнијело вам меса, 165
„А камо ли, да се избијете.
„Какве л’ су му три српске војводе
„Сву ће вама саломити војску!
„Већ ја хоћу до чадора бијела,
„До чадора турског цар Мурата 170
„Да ја њему ту невољу кажем.“
Караулџије њему вјероваше
Вјероваше па га пропушташе;
Ал он не шће цару под чадора
Већ он оде низ поље Косово 175
И уходи силну турску војску.
Седам дана и седам ноћију
Како гони бијесна дорина
Једва турску уходио војску;
Јер је турска притиснула војска 180
Од Сазлије камене ћуприје,
Од Приштине и горње и доње
До Ушћупа, града бијелога
Па до оне Голије планине
И до оне шехер Митровице; 185
Војски турској краја не имаде. —
Онда Милан коња изгонио
Па поћера из Косова равна;
Сиђе Милап у поље крушевско.
Кад је био у пољу крушевском, 190
Гледала га до два побратима
Побрат Милош и побрат Иване
Из Крушева града бијелора;
Па скочише на ноге јуначке
И за добре коње прихватише; 195
„Ено побра Топлице Милана!“
Онда они коње појахаше
И одоше њему у сретање.
У пољу су побра сусретнули,
Руке шире у лице се љубе 200
За јуначко питају се здравље:
„Јеси л’ здраво, мио побратиме,
„Јеси л’ здраво, јеси ли нам мирно?
„Јеси л' турску уходио војску,
„Има л’ кол’ко у Турака војске?“ — 205
Вели њима Топлица Милане:
„Има много у Турака војске
„Једва сам је силну уходио.
„Јер је турска притиснула војска,
„Од Сазлије, камене ћуприје, 210
„Од Приштине и горње и доње,
„До Ушћупа, града бијелога,
„Па до оне Голије планине,
„И до оне шехер Митровице;
„Војски турској краја не имаде.“ 215
Сад ће њему Косанчић Иване:
„Немој тако казивати, побро,
„Препашће се српски цар Лазаре,
„Па ће женски поклонити царство.
„Веће кажи, богом побратиме, 220
„Није много у Турчина војске,
„И што има у Турчина војске,
„Она му се тужна побољела
„Од грознице и од срдобоље,
„И не има много оклопника.“ 225
Вако овдје браћа вијећаше
Један другом вјеру залагаше,
Да ће тако казивати Лази,
Па ће Лазо војску сакупити
И с Турцима боја учинити 230
Па што њему Бог и срећа даде.
И отален коње одиграше
Одиграше нуз поље Крушево,
Гледају их с куле војеводе.
Туде сједи српски цар Лазаре 235
И до њега Бранковићу Вуче
И до њега девет Југовића
И до њијех сва господа листом.
Онда вели Бранковићу Вуче:
„Види“ — вели, — „српски цар Лазаре, 240
„Види, царе, твојих војевода
„Како с’ с Турци сула уфатили,
„И како су коње мијењали,
„Доратасте коње одјахали,
„Ђогатасте коње прихитили 245
(— А оно су коњи побијељели
Све од паре коњске и јуначке) —
„Они ће те издат на Косову,
„Већ ћеш сада софру поставити,
И подај им добру ошђелдију 250
„Ошђелдију и добродошлицу
„Па напуни једну купу вина
„Па наздрави војводи Милошу:
„„Здрав Милошу, вјеро и невјеро,
„„Прва вјеро, потоња невјеро, 255
„„Сутра ћеш ме издат на Косову.“
Послуша га српски дар Лазаре.
У та доба три српске војводе
Изиђоше на бијелу кулу,
За готову сједоше трпезу. 260
Хотијаше војвода Милошу,
Да он сједе цару нуз кољено,
Јер се тако бјеше научио.
Ал му вели српски цар Дазаре
„Ајде, сједи доље у заставу 265
„А не сједај мени уз кољено,
„Зашто ћемо сутра изгинути
„Сутра ваља ићи на Косово.“
Онда Милош њега послушао
Па он сједе доље у заставу 270
И до њега до два побратима.
Сва се редом обреде господа
Обреде се с пуном купом вина,
Дође купа српском цар Лазару:
„Здрав Мллошу, вјеро и невјеро, 275
„Прва вјеро, потоња невјеро,
„Сутра ћеш ме издат на Косову.“
Шути Милош ништа не казује,
Колико се бјеше наљутио
А све мрке засукује брке. 280
Кад Милошу купа долазаше
Онда Милош вако говорио:
„Хвала теби, царе, на здравици,
„Ал не хвала на твојој бесједи,
„ Невјера ти уз кољено сједи: 285
„Завешће ти хиљад’ оклопника
„За Голију, високу планину!
„Ако л’ Бог да, и срећа донесе,
„Па да мени Вндов-дан осване,
„Видићемо, српски цар Лазаре, 290
„Ко је вјера, а ко ли невјера,
„Ко ли ће те издат на Косову.
„Па кад нама Видов-дан осване
„Ја ћу посјест бијесна ждралина
„И своју ћу припасати ћорду, 295
„А повести до два побратима,
„Они мене издат никад неће;
„Отићи ћу у поље Косово,
„Под чадора турског цар Мурата,
„Жива ћу га сабљом распорити, 300
„Од учкура до бијела грла;
„Поиграти ногом под гр’оцем,
„Поиграти крмећим опанком;
„Скинућу му алем прстен златан
„И скинућу зечју капу с главе!“ 305
Тако Милош цару бесједио,
Па на ноге лагане скочио,
И са њиме до два побратима.
Отидоше у топле подруме
Коњма метну сијена зеленога 310
И подоста јечма бијелога.
Овдје они нојцу преноћише,
И вина се добро напојише
И коњице своје оправнше. —
Док ограну звијезда Даница, 315
Иза тога саба и зорица,
Ал повика војвода Милошу:
„Ваља, браћо, на ноге устати,
„Ваља, браћо, коње појахати,
„Јер је вакат поћи на Косово.“ 320
Онда браћа на ноге скочише,
Часнијем се крстом прекрстише
А једина Бога споменуше,
Из подрума коње изводоше
Па отолен коње посједоше, 325
Поћераше низ поље Крушево,
И дођоше у поље Косово.
Силна их је опазила војска,
Опази их турски цар Мурате,
Од чадора са поља Косова; 330
Код њега су лале и везири
Па говори турски цар Мурате:
„Слуге моје, лале и везири,
„Ето озго три српске војводе,
„Они носе кључе и араче, 335
„Растурите силу и ордију
„Они женски поклањају царство!“
Па упита лале и везире:
„А шта ћу им сада покучити,
„Али лице, ал бијелу руку, 340
„Или ћемо скуте и рукаве,
„Да пољубе три српске војводе?“
Проговоре лале и везири:
„Прођ се, царе, очињег ти вида,
„Не дај лице, не дај бијелу руку, 345
„Не дај скуте, не дај ни рукаве,
„Нека љубе палчу и папучу
„Када женски поклањају царство.“
У та доба врјвода Милошу
И његова до два побратима 350
Пред чадор су царски дојахали.
Онда вели војвода Милошу,
Побратиму Топлици Милану
И побратим Косанчић Ивану:
„Причувајте мојега ждралина 355
„Да га како не одведу Турци
„Док ја одем под чадор Мурату.“
Скочи Милош на земљицу црну
Онда паде цару под чадора.
У то царе ногу опружио, 360
Мисли, да ће Милош пољубити,
Пољубити палчу и папучу.
Ал се Милош бјеше досјетио
Лијевом руком палчу прихватио,
А десном је сабљу извадио 365
Па распори турског цар Мурата
Од учкура до грла бијела.
Поигра му ногом нод гр’оцем
Удари га крмећим опанком
(Тако се је цару затјецао.) 370
А скиде му зечју капу с главе
(Заборави алем прстен с руке.)
Једном скочи, пред чадор искочи
Док допаде до коња ждралина,
Онда Милош прихватио ћорду, 375
И уз њега до два побратима.
Полетише низ поље Косово
Па сијеку на халаје војску.
Куд пролази војвода Милошу,
Туд би двоја кола пролазила, 380
Двоја кола, ама упоредо;
Куд пролази Топлица Милане
И туда би двоја кола прошла,
Двоја кола ама упоредо;
Куд пролази Косанчић Иване 385
И туда би двоја кола прошла,
Двоја кола ама упоредо.
Док су турску укрстпли војску,
Од Сазлије камене ћуприје,
До Кунаре, високе планине, 390
Тад се сјети војвода Милошу,
Да се своме цару затјецао,
Да ће скинут алем прстен драги,
Алем прстен Мурату са руке.
Па повика војвода Милошу: 395
„Вратићу се, очињег ми вида,
„Скинућу му алем прстен с руке,
„Јере сам се цару затјецао,
„И немам се куда повратити.“
Тад ће њему рећи побратими: 400
„Немој, побро, очињег ти вида,
„У повратку никад добра нема!“
Ал он погна бијесна ждралина
И долеће цару под шатора
И скине му алем прстен с руке, 405
Опет скочи, пред чадор искочи.
Тада се је узмутила војска,
Нема њему бијесна ждралина,
И нема му до два побратима.
Једном скочи, на чадор прескочи, 410
Другом скочи, па чадор прескочи,
Трећом скочи па чадор прескочи,
И четвртом, па чадор прескочи,
Скочи петом, па чадор прескочи,
Скочи шестом па чадор прескочи, 415
Скочи седмом па чадор прескочи
Онда нађе свог коња ждралина
И код њега до два побратима.
Онда Милога појаха ждралина,
Па у војску јуриш учинише. 420
Мало вријеме било потрајало
Сијекућ Турке и десно и лијево,
А повика Косанчић Иване:
„Ја погибох, богом побратиме,
„Ја погибох данас у Косову!“ 425
Одговара војвода Милошу:
„Бог да прости, богом побратиме,
„Брже ћу те, брате, тамо наћи!“
Па су опет поћерали војску
Док су један јуриш учинили. 430
Мало вријеме било потрајало
Сијекућ Турке и десно и лијево
А повика Топлица Милане:
„Ја погибох, богом побратиме,
„Ја погибох данас у Косову!“ 435
Одговара војвода Милошу:
„Бог да прости, Богом побратиме,
„Брже ћу те, брате, тамо наћи!“
Онда ми се Милош помамио
Из грла му мавен пламен лиже 440
Коњ виловит, а јунак змајовит.
Из гриве му вила проговара:
„Не бој ми се, војвода Милошу:
„Већ поћерај свог коња ждралина
„Нећеш лудо изгубити главе 445
„Ти ћеш своју браћу замјенити!“
Онда јунак јако се расрди
Па поћера бијесна ждралина
А потеже криву ћемерлију,
Турску војску стаде разгонити, 450
Колико је јунак разгонио
Све би троја кола пролазила
Троја кола, ама напоредо.
Колко ј’ Милош утужио војсци
Плахо га се препанули Турци. 455
Далеко су од њега бјежали
Све бјежали као бијесни вуци.
Кад ишћера коња накрај војске
Ал повика бака из буџака:
„Видите ли Јањичари Турци 460
„Видите ли бијеснога вука
„Све вам покла, нико вам не оста.
„Већ побијте копља у земљицу
„Не би ли га с коњем раставили,
„Па удрите коња по кичици, 465
„А јунака бијесна по мишици.“
Послушаше Јањичари Турци,
Па побише копља у земљицу,
Удре онда коња по кичици
А јунака добра по мишици. 470
Гдје је среће ту је и несреће,
И ту су га с коњем раставили.
Сломи Милош и ногу и руку
Па он узе копље од челика,
На копље се јунак наслонио 475
Па повика војвода Милошу:
„О, чу ли ме, бака из буџака
„Примакни се мени и до копља
„Да ти кажем, гдје оставих благо,
„Јазук ти је, бако, пропануће!" 480
Превари се бака из буџака
Превари се, уједе је гуја
Примакне се, да јој каже благо.
Онда Милош зубим зашкринуо
Па је мало зубим дохватио 485
Па је њоме о тле ударио,
На двије је поле преставио:
„Ево, бако, да ти кажем благо!“
Кад је Милош баку преставио,
На копље се опет подупр’о; 490
Па он зове Турке Јањичаре:
„Немојте ми главе погубити
„Водите ме српском цар Лазару
„Да ја могу њему казивати
„Што сам јунак данас порадио, 495
„У Косову пољу зеленоме.“
Сабур онда Турци учинише
Не ишћеше му погубити главе
Одвеше га под чадор Мурату;
Ал Мурата закопали Турци 500
Закопали Мурата у деву
Крајем њега лежи цар Лазаре
Па говори српски цар Лазаре:
„О, Милошу, моја права слуго,
„Што не оста у нашем табору, 505
„Да удремо узаједно с војском,
„Веће оде у поље Косово!
„И не жалим, што сам погинуо
„Веће жалим такога јунака,
„И жалим ти до два побратима 510
„Гдје сте данас изгубили главе,
„Ал’ сте добро зам’јенили царство!
„Издаде ме Бранковићу Вуче,
„Издаде ме, жалосна му мајка,
„Заведе ми дванаест хиљад војске, 515
„Оклопника и брзоходника
„За Голију, високу планину.
„А тебе ћу писат у тапију;
„Све ти свето и праведно било,
„А срце ти само поцрњело 520
„Зашто не шће са мном ударати!“
Онда Турци доведоше робље:
„Цар Мурате, драги господару,
„Ево сада робље доћерасмо,
„Јал’ ћемо га сада погубити, 525
„Јал’ ћемо их свијех истурчити?
Проговара турски цар Мурате:
„Немојте их, браћо, погубити,
„Немојте их, браћо, ни турчити,
„Кад мислите дуго царевати; 530
„Подајте им рало и волове
„Тако ћете дуго царевати.“
То изусти, па душу испусти.
Прибиљежио
нш.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
