Милош Обилић/2
2.
ЦАРИЦА (на тигру седећи укаже се: око руке су јој увијене змије, а саламандри за њом стоје; сва је у модром пламену).
ПРВА АВЕТ: Шта је воља царице?
ДРУГА АВЕТ: Какву заповест нам носи?
ПРВА АВЕТ: Ил' је каква услуга,
Коју важним оком проси?
Нек изјави мненије,
Сестре су јој повине.
Ми смо све три готове
Наше силе натегнути,
Да се њојзи угове,
Њену жељу испунити.
Ватру ћемо с неба снети,
Росу у гром претворити,
И стихије пореметит',
Жељу твоју испунит'.
СВЕ ТРИ: Ватру ћемо с неба снети,
Росу у гром претворити
И стихије пореметит',
Жељу твоју испунит\
ЦАРИЦА: Одавно овде тамној у пештери
Као окукана чамим, из прикрајка
На светска дела гледајући тужно
И срце морећ' завидљивим јадом.
Сва добра дела, која људи раде,
Хладније мени кроз срце пролазе,
Нег' да ме ова, око витке руке
Обавијена змија зубма гризе;
А све пакости, које земљу стежу,
Бесилне су и искрицу радости
Принети мени, да би разгалила
Облачно чело. Велика дејствија
Силена само причина поставља.
Зато и јесам данас наумила
У свет вас послат', да ми вољу моју
Испун'те, да ме љута туга мине.
Обилну свака своју област знаде:
Јед саламандра, силног крокодила,
У срцу вашем жестоко дејствује.
Но ево још и веће вама силе,
А с којом лакше может' испунити
Дужности.
(Првој авети)
Теби ово огледало
Поклањам: ту је судба свију људи,
Ту сваки видет' може шта га чека.
(Другој авети)
А теби ево ова витка трска:
С њом удри камен: вода ће прснути;
Додирни воду: сва ће пламен бити;
Окачи траву: изићи ће тигар,
Ил' шта ти хоћеш.
(Трећој авети)
Теби напоследак
Предајем овај прстен, од костију
Хијенских зграђен: његова је сила
Разазнат сваку човечију тајну
И њу на ползу своју употребит'. —
То су вам знаци, које вам вручавам
Рад моћне силе. Идите, бродите,
И оно увек радите, што ће ме
Обрадоват' и бриге м' растерати.
(Спусти се у пештеру, за њом гром пукне).
АВЕТИЊЕ (скупа): Слава теби, царице висока!
Слава теби, кнегињо велика!
Слава теби, дико, круно пољска!
ПРВА АВЕТ: Сестрице, где је твоја страна?
ДРУГА АВЕТ: Она долина.
ПРВА АВЕТ: А теби?
ТРЕЋА АВЕТ: Голеш планина.
ПРВА АВЕТ: А мени трећа купина.
ТРЕЋА АВЕТ: Где ћемо се састати?
ПРВА АВЕТ: На оној ледини.
ДРУГА АВЕТ: При дневној топлини.
ТРЕЋА АВЕТ: С громовном муњом.
ПРВА АВЕТ: С новином важном.
ДРУГА АВЕТ: Што је добро, што је лепо,
На зло ћемо обрнут';
Што је ружно, што је слепо,
Још на горе преврнут'.
(Ухвате се у коло).
Учасници наше силе,
Бауци, море, хале, виле,
Сад се соједините,
Сестрама помозите!
Саламандри с јетким зубма,
Орли, тигри с аспидама,
У потреби притеците,
Сестрам' помоћ носите!
У потреби притеците,
Сестрам' помоћ носите!
(Међу севањем муња ишчезну).
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|