Милош Обилић/11
3.
МИЛОШ (сам)
Ха, каква ватра обузе ми срце! Ја од кобиле, и моје име Кобилић! Та, не могу то отрпети, нећу. — Но, о Милошу, тако ли лако на себе заборављаш?! Понизи се и иди, те се од слабе жене обиде праштати научи, која те за то моли. — О, ходи ти, сваки слабомоћни лептиру, који се твојом хладнокрвном добродетелију поносиш, ходи амо на моје место! Ако те нарав к честољубију приклања, стаћеш као и ја окамењен, згруван и с раздераном мислију. Не могу! Идем, да зло предупредим, да пакосни пород у колевци удавим; или на што ми је честитост? Све је друго сенка у мојим очима. (Напрасно отиде).
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|