Милостиви хајдуци

* * *


Милостиви хајдуци

Ударила киша из облака,
А потоци валом запливали.
То гледала са пенџера када,
Па од страха сама говорила:
»Ала, ала, ја велика страха, 5
Страх је мене бити у чардаку,
Ја како је у гори хајдуку?«
То слушали под кулом хајдуци,
Што су дошли, да поробе кулу,
Па међу се они говорили: 10
»Ко би ове дворе поробио,
У живи би огањ угазио;
Ко би каду на муке удрио,
Та би душа Бога не виђела.« 
Хајдуци се мирно повратише.15


Референце


Извор

Сарајке, српске народне женске пјесме, књ. 1; из збирке Милана Бугариновића, [Сарајево], Срби типографи града Сарајева, 1904., стр. 62-63.