Мечио грожђе с главом

Мечио грожђе с главом

     Ево људи остарах а не виђех прије него данас, ђе човјек гњечи грожђе с главом, а ни мало се у памети не помета, него се лијепо са мном разговарао више сахата, дао ми грожђа те сам зобао колико сам више могао, а он све једнако свој посао радио. (Сви му се почну осмијавати и подругавати да то није истина). — Не може то бити истина, па да си ти патријара ово бисмо ти рекли. Ђе ће човјек главом гњечити грожђе; ако Бога знаш, не лудуј! — А ја вам кажем да је истина, па ко гођ од вас хоће, и у што гођ хоће да се окла
димо. — Један се од дружине осјети, па смијући се: — то се зна, да је с главом, а да није без главе радио.

Референце уреди

Извор уреди

Врчевић, В. 1868. Српске народне приповијетке понајвише кратке и шаљиве. Биоград: Српско учено друштво. стр. 199.