Мехо Боснић (Новљанин) (Јајце)
0001 Нујан Боснић по Котару хода,
0002 Нујан хода, и дората вода,
0003 А за њим се дорат поиграва,
0004 На њем’ гризе бућу принципову.
0005 Боснић њега руком отискује,
0006 Десном руком, ибришим-кајасом:
0007 »Стан’, дорате, десно крило моје,
0008 Што то радиш кад потребе није,
0009 Нећеш моћи, кад ваљадне, доре,
0010 Ако буде за потребу, доре.«
0011 Тако Боснић говорио дору
0012 До пивнице Анђе крчмарице.
0013 Кад је дошо крчмарици Анђи,
0014 За јаблан је дора привезао,
0015 Па пивници отворио врата.
0016 На големо чудо ударио:
0017 Сједи Анђе, крчмарица млада,
0018 А више ње до дв’је слушкињице,
0019 Једна држи пуну чашу вина,
0020 Друга држи ледену ракију,
0021 Кад ожедни у скемлији Анђе,
0022 Да ти Анђу понапију пића.
0023 А кад уђе Боснић од Новога,
0024 Божју помоћ довикује Анђи.
0025 Анђе њему љепше прихватила,
0026 И пред њега на ноге устала,
0027 Па Боснићу мјесто начинила.
0028 А кад сједе Боснић од Новога,
0029 Уз Анђу је очи прислонио,
0030 Јер му се је л’јепом учинила.
0031 На Анђи је кошуљица била,
0032 Сва од вале и бијеле свиле,
0033 И не зна се куд је сашивена;
0034 Око ње су решме оплетене.
0035 У њу Боснић гледа од Новога,
0036 Ђах кад у њу, ђах кад у дората,
0037 А дорат се врти код јаблана,
0038 Цик’ га стоји, гледа низ Котаре.
0039 Боснић Анђи заче говорити:
0040 »Давор Анђо, позлаћена грано,
0041 Дедер налиј три мезане вина,
0042 Три мезане, а четер’ ракије,
0043 Напој мога код јаблана дора.
0044 Ја сам свога научио дора
0045 На подранку напојити пића!«
0046 Анђелија оком на слушкиње,
0047 И слушкиње наточише пиће,
0048 Изнесоше пред коња дората.
0049 Дорат пића да окуси не ће,
0050 Цик’ га стоји, гледа низ Котаре.
0051 Њему Боснић вели Новљанине:
0052 »Давор доре, десно крило моје!
0053 Откад те је Боснић добавио.
0054 Па на теби стао војевати,
0055 То ми никад урадио н’јеси!
0056 На вику ти, доре, гледајући,
0057 Ко да нам се ваља раставити.
0058 Је л’ ће Боснић тебе пожељети,
0059 Ја л’ Боснића изгубићеш свога,
0060 Сахибију другог пазарити!«
0061 Тако Мехо говорио дору.
0062 Кад над Новом два топа пукоше,
0063 На Котару, на Херцег-Новоме
0064 Онда Боснић вели Анђелији:
0065 »Које с’ Анђе, утувила вр’јеме,
0066 ил је жалост, ил какво весеље?«
0067 тад му Анђа вели крчмарица:
0068 »Ој сердару, мени непознати,
0069 Није жалост, нег’ – болан - весеље,
0070 Сина жени од Новога бане,
0071 Од Макара до сињега мора,
0072 Л’јепом Анђом бана макарскога,
0073 Па он бана зове задарскога,
0074 Да му буде кумом код дјевојке.
0075 А видиш ли бана задарскога,
0076 И за њиме хиљаду катана!?«
0077 Кад погледаБоснић Новљанине,
0078 Кад ли бана види и катане.
0079 Очи Боснић баца по Котару;
0080 Још је једну чету угледао,
0081 Мала чета, ал’ је огњевита;
0082 У њој скачу до два коњаника,
0083 А на њима турска ђеисија.
0084 Један јаше коњица ђогата,
0085 Други јаше коњица гаврана.
0086 Сад повика Боснић Новљанине:
0087 »Давор Анђо, позлаћена грано,
0088 Зад вам адет, жалоста ти маја,
0089 Да вам Турци јашу у сватовим!«
0090 Тад му Анђе вели крчмарица.
0091 »Оно н’јесу два млада Турчина,
0092 Већ сердари са камен-Котара;
0093 Једно Борјан, а друго Перјане
0094 Што убише два Турчина храбра,
0095 Некаквога Омер-Блажевића,
0096 И побра му Кара-Осман-агу,
0097 Старог даја Боснић-Новљанина.
0098 Испод њих су ате ујагмили,
0099 Те скинули ђузел-ђеисију.
0100 Ате јашу носе ђеисију,
0101 На срамоту Боснић-Новљанину!«
0102 А кад Боснић чуо, Новљанине,
0103 Зубом шкрину, Анђелију викну:
0104 »Понес’ Анђо, вина и ракије,
0105 Да с’ напијем вина и ракије,
0106 Па да идем бану на весеље,
0107 На весељу видјет’ дјевојака!«
0108 Анђе једну чашу наточила,
0109 Па му Анђе прву наздравила,
0110 А Боснићу другу наточила.
0111 Онда Боснић стаде наздрављати:
0112 »Здраво, Анђе, неломљена грано!«
0113 Нагну чашу, па је искапио,
0114 Анђелија другу наточила.
0115 Кад сеБоснић понапио пића,
0116 Он доскака до коња дората,
0117 За њим Анђе као пауница.
0118 Док дјевојка одр’јеши дората,
0119 Боснич четер’ притегну колана,
0120 Па дорату седло притиснуо,
0121 Те полетје руком у џепове:
0122 »На дер Анђе, да ти пиће платим!«
0123 Њему Анђе рече код јаблана:
0124 »Стан’, сердару, да ти кусур вратим!«
0125 А њој Боснић са дората каже:
0126 »Не будали, л’јепа крчмарице:
0127 Гдје год пијем ја с доратом пиће,
0128 Гдје год пије, кусура не тражим,
0129 Вав’јек нам је мирна маџарија; »
0130 Од пивнице отишће дората.
0131 Сад у мисо Анђе ударила:
0132 »Ко је сердар на коњу дорату,
0133 Када пије да кусура не ће,
0134 Да му ув’јек мирна маџарија.
0135 Нема Крањца са камен-Котара,
0136 Ни Турчина у свој Лици нема,
0137 Када пије, да кусура не ће,
0138 Осим главе Боснић-Новљанина.
0139 Чула јесам, а видљела н’јесам,
0140 Гдје сеБоснић понапије пића,
0141 Да му ј’ мирна ув’јек маџарија.«
0142 Па се руком куцну по кољену:
0143 »Ајме Анђи, жалосна ти маја!
0144 Рад кога сам крчму исправила,
0145 Рад драгића Боснић-Новљанина,
0146 Гдје га, куку, познати не могох!«
0147 У том се је Анђе повратила
0148 Боснић с дором до Новога крену,
0149 А кад граду дође на капију,
0150 На капији нигдје никог нема.
0151 У напредак потјера дората,
0152 На големо чудо ударио:
0153 Пиће пију обадва сердара,
0154 Борјан једно, а Перјане друго,
0155 И два ата један до другога,
0156 Једно вранац а друго је ђого.
0157 Међу њима пун м’јех руменике,
0158 До њих Боснић дотјера дората,
0159 Стави дора, добро јутро викну,
0160 Њему вели Перјане сердару:
0161 »Да си здраво, вр’један официру,
0162 Сјаш’ дората, па се напиј пића
0163 Из беглука Новљанина бана!«
0164 Дигну главу Борјан харамбаша:
0165 »Да с’ нездраво, Боснић Новљанине,
0166 Ни здрав био, нит’ се веселио!
0167 Сјаш’ дората, па се напиј вина,
0168 Ни у моје, ни у твоје здравље,
0169 Већ у једне главе изгубљење!«
0170 Тад му Боснић вели са дората:
0171 »Не турчи ме, Борјан харамбаша,
0172 Кад то болан за потребу није!«
0173 Њему вели Борјан харамбаша:
0174 »Не крсти се, кад кршћанин н’јеси,
0175 Кад ја тебе баш у главу знадем!
0176 Ево има шест пуних недјеља
0177 Откако си Нови оставио,
0178 Гдје си прешо преко Велебита,
0179 Те Борјана и Перјана тражиш,
0180 Да осветиш Омер-Блажевића,
0181 И свог даја Кара-Осман-агу!«
0182 Па му дугу пружи граналију:
0183 »Ето теби од мене јабука.«
0184 Боснић руку на ћорду навали,
0185 А дората за кајас прихвати.
0186 Пре ујагми Борјан харамбаша,
0187 Склопи гвожђа, а полетје зрње,
0188 Два синџирли зрна допадоше.
0189 Види бахта Боснић-Новљанина!
0190 Не погоди Боснић-Новљанина,
0191 Већ дората у пећу од злата
0192 Мртав дорат паде у авлији,
0193 Дорат паде, Боснића притиште,
0194 А поскака Борјан харамбаша.
0195 Вади палу Омер-Блажевића,
0196 Препаде се Боснић-Новљанине,
0197 Јер он пали ударац познаје,
0198 Кога куца Омер-Блажевићу,
0199 Од пале му преболења нема.
0200 Па се хвати везене кубуре,
0201 А на мртву гриву наслонио;
0202 Бога моли, да пушка састави,
0203 А наскака Борјан харамбаша,
0204 Пуче Боснић, момче од Новога,
0205 Склопи гвожђа, а зрње полетје.
0206 Два синџирли-зрна допадоше,
0207 А Борјана махом ударише,
0208 На капи му шерит претргоше.
0209 Мртав Борјан паде у капији,
0210 Борјан паде, а Перјан допаде.
0211 Мехо узе другу граналију,
0212 Па на мртву гриву наслонио,
0213 Ту наскака Перјан харамбаша,
0214 А одапе Боснић Новљанине.
0215 Склопи гвожђа, а полетје зрње,
0216 Те Перјана боље погодише,
0217 Под грлом му пуце прекинуше.
0218 А Боснић се с дором раставио,
0219 За готову палу прихватио,
0220 Обојици главе одрезао,
0221 Обје баци на коња гаврана,
0222 На гаврана Омер-Блажевића,
0223 Па одр’јеши вранца и ђогата,
0224 На гаврану седло притиснуо
0225 И поведе у једеку ђога,
0226 Те испаде граду на капију,
0227 А с бедема викнуше тефтиши:
0228 »Куку бане! Зло пописте вино,
0229 Сађе главом Боснић-Новљанине,
0230 Бог убио двије харамбаше,
0231 И Перјана и другог Борјана,
0232 Па узјахо коњица гаврана,
0233 А одвео у једеку ђога!«
0234 Кад то зачу од Новога бане,
0235 Даде ватру својим топовима.
0236 Ал је Боснић маглу ухватио,
0237 Те он викну на коња гаврана:
0238 »Мој гавране, моје миловање,
0239 Почуј ларму, а почуј топова,
0240 Кат те виђах у Задар-котару,
0241 Кад си био у мог Блажевића,
0242 Хвалио те Омер-Блажевићу,
0243 Да си бржи од дората мога.«
0244 А кад вранац земљом заграбио,
0245 Све котарске греде одбијао
0246 До пивнице Анђе крчмарице.
0247 Кад пред њега Анђе испанула
0248 Те бисаге на ђогата баци,
0249 Па ђогату седло притиснула,
0250 Побјегође од камен-пивнице,
0251 Од пивнице до кланца Дурбабе,
0252 До Дурбабе и воде Ружице.
0253 Кад с’ Ружици води примакоше,
0254 На големо чудо ударише:
0255 Пиће пију до три харамбаше,
0256 Једно ј’ глава Вукелић Јоване,
0257 Друго ј’ глава Мољковић Стојане,
0258 Треће ј’ глава Новковић Јоване,
0259 Око њиха тридесет пандура.
0260 Кад наскака Боснић-Новљанине,
0261 Повикао Новковић Јоване:
0262 »О мој брате, Стојан Мољковићу!
0263 Види вранца нашега Борјана,
0264 Види Ђога нашега Перјана.
0265 Гле Боснића, пушка га убила!
0266 Види Анђе, змија је ујела,
0267 Ким се она куне по Котару!«
0268 Па подвикну Јован Новковићу:
0269 »Мила браћо, не пуцајте сада
0270 Вен испан’те, па застав’те путе,
0271 Ја ћу пред њег’ на пут испанутаи,
0272 Па Боснићу вранца прихватити,
0273 Па га бану нашем поклонити.«
0274 Ту наскака Боснић Новљанине,
0275 А испаде Новковић Јоване,
0276 Под Боснићем вранца прихватио.
0277 Викну главом Боснић Новљанине.
0278 »Пусти кајас, Новковић Јоване,
0279 н’јеси вранц дома одгојио,
0280 а н’јеси га за новце купио,
0281 нити си га у боју добио.
0282 Бојиш ли се, хоћеш погинути?«
0283 Њему вели Новковић Јоване:
0284 »О Боснићу, од тог фајде нема,
0285 Баци ћорду, а попусти руке!
0286 Жива глава даће дуговање,
0287 А од мртве ником фајде нема.«
0288 А кад Боснић ријеч разумио,
0289 Он вранчића за кајас прихвати,
0290 Од Боснића ћорда полетјела,
0291 Новковића удари по врату,
0292 С Новковића полетјела глава.
0293 Јован паде, Мољковић допаде,
0294 Па гаврану за кајас прихвати,
0295 И њег Боснић са гаврана виче:
0296 »Мољковићу, жалосна ти маја!
0297 Што гаврана хваташ без питања;
0298 Бојиш ли се, хоћеш погинути?«
0299 Њему Стојан вели Мољковићу:
0300 »О Боснићу, од тог фајде нема,
0301 Баци ћорду, а попусти руке,
0302 Жива глава, даће дуговање!«
0303 Њему Боснић вели од Новога:
0304 »Мореш, момче, утувит вр’јеме,
0305 Кад си раја био Зенковића,
0306 Кад би пошо ти на беглук, рајо!
0307 Моја би те дочекала мајка,
0308 Па Стојане, тебе нахранила
0309 Па Стојане, воде напојила.
0310 Зар би мене мог’о погубити,
0311 У чардаку ватру утрнути,
0312 Саму моју оставити мајку,
0313 Да ми хода по личким оџацим?«
0314 Стојан рече: »Од тог фајде нема.«
0315 Боснић вранца за кајас прихвати,
0316 Добар вранац диже Мољковића;
0317 Од Боснића полетјела ћорда,
0318 Пресијече Стојан-Мољковића.
0319 Ал’ повика Вукелић Јоване:
0320 »О пандури, драга браћо моја,
0321 Не идите њему ни гаврану;
0322 Ујешће вас змија од гаврана,
0323 Од које се никад не пребоља;
0324 Већ удрите вранца по кољену,
0325 Не би ли га с ’вранцем раставили,
0326 А Боснића жива савезали!«
0327 Одмах три’ест пуче граналија,
0328 Дван’ест вранца схвати по кољену,
0329 Вранац паде, Боснића притиште,
0330 Ту се Боснић с’ вранцем раставио,
0331 И за бритку ћорду прихватио.
0332 Опколи га тридесет пандура,
0333 А Боснић се код Ружице брани,
0334 Ал се шале обранит’ не море,
0335 Јер је чудо тридес’т на једнога.
0336 Док Боснићу савезаше руке,
0337 Још тројицу пожељела мајка.
0338 Ту допаде Вукелић Јоване,
0339 Анђелију са ђогата баци,
0340 Па он ђогу седло претиснуо,
0341 Па потјера Боснића и Анђу.
0342 Куку! Цвили низ планину Анђе,
0343 А с њоме се Боснић разговара:
0344 »Не плач’ Анђе, бољеће те глава,
0345 Ни овако«, вели, »Бити не ће,
0346 Што говори Вукелић Јоване,
0347 Вен онако, како Бог нареди.«
0348 Ал гле бахта Боснић-Новљанина,
0349 Без еџела умирања нема!
0350 Јер су сишла до три побратима
0351 Са Удбине на камен-Котаре:
0352 Једно глава Врхогорац Але,
0353 А друго је личанине Тале,
0354 А треће је гојени Халиле,
0355 А за њима шездесет Личана
0356 -ни у једног паре ни динара, -
0357 да с’ напију на Удбини вина.
0358 Свели чету у камен-Котаре,
0359 Не би л’ они штогод задобили,
0360 Макар Влаха нашли код волова,
0361 Да га даду за мјешину вина.
0362 Ништа они задобили н’јесу,
0363 Те се љути натраг повратили.
0364 А кад огањ чули код Ружице,
0365 Полетјеше до три побратима.
0366 Види бахта Боснић-Новљанина!
0367 Прије побре кланац ујагмише,
0368 Нег удари Вукелић Јоване.
0369 Кад видјешђе Боснића свезана,
0370 А и Анђу са камен-Котара,
0371 За камење они западоше.
0372 А ста вика Врхгорац Алије:
0373 »Богом браћо, немојте пуцати
0374 на ђидију, Вукелић-Јована,
0375 док не пукне моја граналија!«
0376 а повика Тале Личанине:
0377 »Богом браћо,немојте пуцати,
0378 Док не звекне наџак по камену!«
0379 А ста вика гојена Халила:
0380 »Богом браћо, немојте пуцати,
0381 Док не чусте грло Халилово!«
0382 А удари Вукелић Јоване,
0383 Пуче пушка Врхгорац Алије,
0384 Звекну наџак Тала Личанина,
0385 А прочу се грло Халилово.
0386 Умах грмну шесет граналија.
0387 Умах паде двадесет Маџара,
0388 Петорица крају прибјегоше.
0389 А искочи Врхгорац Алија,
0390 Вукелића пуца ујагмио,
0391 Халил му се пушке добавио.
0392 Док допаде Тале Личанине,
0393 Те Јована огуле Личани,
0394 На Јовану нигјде ништа нема,
0395 Онда Але повикао Тала:
0396 »Мени пуца Вукелић-Јована,
0397 А Халилу пушка Јованова,
0398 Теби џаба Јованова глава!«
0399 Онда Тале говорио Алу:
0400 »Што ће мени Вукелића глава?
0401 Паше није, а везира нема.«
0402 Онда Але Талу говорио:
0403 »Не љути се, Богом побратиме,
0404 Криве данас у разбоју нема!
0405 Шићар ћемо право дијелити.«
0406 Па Личани шићар под’јелише,
0407 А Боснићу руке одр’јешише,
0408 Боснић ником ни мукајет није,
0409 Веће Боснић по камењу хода.
0410 Сви Личани њему полетјеше,
0411 Па му рече шездесет Личана:
0412 »Што т’ је, побро, Боснић Новљанине?
0413 Што си хтио, то си учинио,
0414 Осветио Омер-Блажевића,
0415 И даиџу Кара-Осман-агу.
0416 Ето ђога водиш за дората,
0417 Ето водиш са Котара Анђу,
0418 Какве Анђе у Котару нема,
0419 Ето т’ носи бисаге цекина,
0420 А с Анђом се хоћеш оженити,
0421 У чардаку стреху поновити.«
0422 Али Боснић вели Новљанине:
0423 »А мој побро, ВрхорацАлија,
0424 Ја сам ходо шест пуних недјеља
0425 По Котару, Богом побратиме,
0426 А тражио Вукелић-Јована,
0427 Да му узмем пушку са рамена,
0428 Ја л’ да дадем са рамена главу.
0429 Па ми не би од Бога суђено,
0430 Већ мом побру, гојеном Халилу.«
0431 А повика шездесет Личана:
0432 »Богом брате, гојени Халиле,
0433 Подај пушку Вукелић-Јована!«
0434 Халил даде пушку Новљанину,
0435 А кад Боснић пушку прихватио,
0436 Предобра је пушка Вукелића,
0437 Јер ј’ у Млецим’ пушка саковата,
0438 А у Задру б’јелом оклапата,
0439 На њојзи су три слова хришћанска,
0440 Свако слово дванаест цекина,
0441 Из ње птицу бије на летењу.
0442 Боснић пуни пушку Вукелића,
0443 А у Задар тутањ ударио.
0444 Али лети од Новога бане,
0445 И за баном хиљаду катана,
0446 Виче Меха са коња гаврана,
0447 А на име Боснић-Новљанина:
0448 »Чуј Турчине, Боснић Новљанине!
0449 Гонићу те у Лику Новоме,
0450 Под Велебит дрвену чардаку!«
0451 Кад Личани бана опазише,
0452 Множ’ катана, а мало Турака,
0453 Повиклаше у Дурбаби Турци,
0454 А ста вика Боснић-Новљанина:
0455 »Турци јањци, о Јурјеву данци!
0456 Хајдмо, браћо, дочекати бана,
0457 И за баном хиљаду катана.«
0458 Покажу се коњи уз Дурбабу,
0459 Ал говори Боснић од Новога:
0460 »Хвала Богу, ми јесмо пјешаци,
0461 Гониће нас од ст’јене до стј’ене,
0462 Доћи ћемо под Велебит Новом,
0463 Ал бан не см’је низ Велебит сићи
0464 За живота личког Мустај-бега.«
0465 Услободи шездесет Личана,
0466 За камење западоше Турци.
0467 Најскрајњи је Боснић Новљанине,
0468 Па он бана чека и гаврана.
0469 А кад Мехо до бана погледа,
0470 Од катана бан се измашио,
0471 Мала пушка добацит не море,
0472 А кад бане у кланац удари,
0473 Дочека га Боснић од Новога,
0474 Пуче пушка Вукелић-Јована,
0475 Од рамена Боснић-Новљанина,
0476 Не погоди бана од Новога,
0477 Већ погоди по кољену вранца
0478 Вранац паде, а преко њег бане,
0479 Боснић пушку преко пута баци,
0480 Вади палу, а поскака бану:
0481 »Бацај пушке, а попусти руке,
0482 Жива глава даће дуговање!«
0483 Види бане, успирања нема,
0484 Пусат баци, а попусти руке.
0485 Тада Боснић свезао руке,
0486 Па га води кланцу у планину.
0487 Кад катане бана опазише,
0488 Тад катане коње оставише,
0489 Па међ собом грлом подвикују:
0490 »Не у кланац, жалосна ти маја!
0491 Јер је хила бега удбињскога,
0492 У Дурбабу свео је Личане,
0493 Посло Меха, да заметне кавгу,
0494 Да заведе бана и катане!
0495 Сад ће Лика грлом подвикнути,
0496 Из Дурбабе ударити Турци,
0497 А катане извијати вуци,
0498 Гониће нас до Новога Турци!«
0499 Па с’ катане натраг повратише,
0500 Побјегоше до Херцег-Новога.
0501 Боснић сјаха у Дурбаби ђога,
0502 Анђелију на ђогата баци,
0503 А потјера бана савезана.
0504 Уз њег пође шездесет Личана,
0505 Што су свати Боснић-Новљанина.
0506 Док катане ларму подигоше,
0507 Крену Боснић преко Велебита.
0508 Како Боснић Велебиту сађе,
0509 Под Велебит дрвену чардаку,
0510 Анђелију у чардак увео,
0511 У бостану чадор разапео,
0512 Под њег метну шездесет Личана,
0513 Б’јелу књигу посла на Удбину:
0514 »Ходи, Лика, мени на весеље,
0515 Види Лика, што сам задобио
0516 Види бана, види Анђелију!«
0517 Књига дође бегу на Удбину,
0518 А Мустај-бег узјаха голуба,
0519 Па Боснићу до Новога сађе.
0520 Види бана, види Анђелију,
0521 Грли, љуби Боснић-Новљанина.
0522 Сви ајани дођоше к весељу,
0523 Па му л’јепу Анђу потурчише,
0524 Прије Анђа, а сада Златија,
0525 Па Боснића њоме оженише.
0526 Сви ајани дома отискоше,
0527 Оста Боснић код чардака свога,
0528 Љубећ госпу, лијепу Златију.
0529 Кад се Боснић наљубио лица,
0530 Узјах’ ђога, а поведе бана.
0531 На Удбину, бегу удбињскоме.
0532 Мустај-беже махзар направио,
0533 Па га даде Боснић-Новљанину,
0534 Узјах’ ђога, а поведе бана.
0535 Кад он дође цару у Стамболу,
0536 Он је бана цару поклонио.
0537 Девлет га је руком пригрлио,
0538 Поклони му дора тавлабашу,
0539 А уз бедру припасао ћорду.
0540 Још хиљаду кеса допаде му,
0541 Да озида у Новоме кулу,
0542 Па му даде до два агалука,
0543 У свакоме тридесет нефера;
0544 Тако га је девлет опремио.
0545 Па он сиђе у Лику Новоме,
0546 Под Велебит дрвену чардаку,
0547 Води ђоге, а води мајсторе,
0548 Па озида у Новоме кулу.
0549 Девлет му је кулу озидао,
0550 На њу метну до два агалука.
0551 Дотле био Боснић Новљанине,
0552 А од тада Боснић Мехмед-ага.
0553 Јачер аге у Новоме нема,
0554 Посл’је главе Зенковић Алаге.
