Мемед Веризовић и Саво Муратовић

0001 Пила вино до два побратима
0002 На чаршији Ниша бијелога,
0003 Једно ми је Радовић Шћепане,
0004 А друго је Мемед Веризовић.
0005 Пили вино, разговарају се.
0006 Но да вели Мемед Веризовић:
0007 "Побратиме, Радовић-Шћепане,
0008 "Ено нама изоста срамота,
0009 "Остаде ни у поље Трешњево
0010 "У онога Пуња Пешикана,
0011 "Кад одјави овце Османове,
0012 "И зароби два његова сина,
0013 "Узе за ње иљаду дуката.
0014 "Но чу ли ме, мио побратиме,
0015 "Да ми једну чету покупимо,
0016 "Да идемо ломној Гори Црној,
0017 "Не бисмо ли донијели главу,
0018 "Јали добра роба заробили,
0019 "Али голем шићар догонили."
0020 Кад то чуо Радовић Шћепане,
0021 Собом узе седам осам друга,
0022 А пред њима свога побратима,
0023 Побратима Мемед-буљубашу,
0024 Отидоше пољем Нихшићкијем.
0025 Када мосту Кусидскоме били,
0026 Ал’ је силан снијег ударио.
0027 Ма да видиш Радовић-Шћепана,
0028 Врбове је крпље направио,
0029 Па разгази снијег у планину,
0030 Док изиђе у Рудине равне,
0031 Док изиђе у Гоштац планину,
0032 Ту ми нађе камену пећину,
0033 Па је ватру наложио живу.
0034 Кад у јутро јутро освануло,
0035 Поранио Мемед буљубаша,
0036 Често гледа у Лисац планину,
0037 И говори своме побратиму:
0038 "Побратиме, Радовић-Шћепане,
0039 "Стоји нешто јека низ планину,
0040 "Ал’ пуцају на Котор лубарде,
0041 "Али бије море у валове,
0042 "Ал’ се виле боровима бију."
0043 Па изађе Радовић Шћепане,
0044 Па овако ријеч бесједио:
0045 "Не пуцају на Котор лубарде,
0046 "Нити бије море у валове,
0047 "Нит’ се бију виле боровима,
0048 "Но су оно трешњевачке овце."
0049 У ту ријеч коју бесјеђаху,
0050 Ал’ ево ти један крд оваца,
0051 А пред њима добар јунак један,
0052 Ђе преда се гони клопотара.
0053 Но да вели Мемед буљубаша:
0054 "Побратиме, Радовић-Шћепане,
0055 "Који ј’ оно јунак по имену?
0056 "Ја какав је, дуг га јад задио!
0057 "Онаквога видио нијесам,
0058 "Носи брке на рамена црне."
0059 Но да вели Радовић Шћепане:
0060 "Да чу ли ме, мио побратиме,
0061 "Онаквога ни виђети нећеш.
0062 "Оно ти је Муратовић Саво,
0063 "Баш је оно од Кривокапића."
0064 Он пројави, други најавио.
0065 Ја какав је, дуг га јад задио!
0066 Он је љепши од сваке ђевојке,
0067 Ма да Мемед буљубаша виче:
0068 "Побратиме, Радовић-Шћепане,
0069 "Који ј’ оно јунак по имену?
0070 "Диван ти је, жалосна му мајка!
0071 Но да вели Радовић Шћепане:
0072 "Оно ти је Миловићу Шунда,
0073 "И оно је од Кривокапића."
0074 Он пројави, трећи најавио,
0075 Црн му перчин пао на рамена,
0076 И преда се гони клопотаре.
0077 Но да вели Мемед буљубаша:
0078 "Побратиме, Радовић-Шћепане,
0079 "Познајеш ли онога јунака?
0080 "Да какав је, жалосна му мајка!"
0081 Но да виче Радовић Шћепане:
0082 "Оно ти је Бајовић Лазаре,
0083 "И оно је од Кривокапића."
0084 Кад су овце најавили били,
0085 Најавили на Дубоке овце,
0086 Растурише планинско сијено.
0087 Но да Мемед буљубаша виче:
0088 "Побратиме, Радовић-Шћепане,
0089 "Је ли мајка родила јунака,
0090 "Јал’ сестрица брата подигнула
0091 "На чистоме ђевојачком крилу,
0092 "Да ’но пође у Нишићу граду,
0093 "Да покупи неколико војске,
0094 "Оћемо ми овцам’ ударити,
0095 "Не би ли ни Бог и срећа дала,
0096 "Да осветим’ Османове овце,
0097 "И његова два нејака сина."
0098 Но да вели Радовић-Шћепане:
0099 "Ја ћу поћи, мио побратиме,
0100 "Баш који ћу војску покупити."
0101 Баш то рече, на ноге устаде,
0102 Па ’но оде Шћепо низ Рудине,
0103 Докле сиђе пољу Нишићкоме.
0104 Када граду на чаршију дође,
0105 Ту ми нађе на сабор грађане,
0106 Ту ми јесте војску искупио,
0107 Оде с њима низ Рудине равне,
0108 Док изађе уз Гоштац планину,
0109 Баш у Гоштац на врх Гомилице.
0110 Кад у јутро јутро освануло,
0111 Подранио Радовић Шћепане,
0112 Те уводи овце и овчаре.
0113 Ма да видиш Муратовић-Сава,
0114 Како му је лоша срећа била,
0115 Ударио снијег са сјевером,
0116 Па најави на сијено овце,
0117 Поред њега до два поредника,
0118 Баш делија Миловићу Шунда,
0119 Сиви соко Бајовић Лазаре,
0120 Најавише овце на сијено.
0121 Ма да видиш Радовић-Шћепана,
0122 Незгоду им вељу угледао,
0123 У овчара немаше оружја.
0124 Тада клете покренуше Турке,
0125 Удрише им су четири банде.
0126 Ма да видиш Муратовић-Сава,
0127 Кад је силну угледао војску,
0128 Пламенита ножа повадио,
0129 Одиста се замијенит’ ћаше.
0130 Ма су Турци варалице старе,
0131 На вјеру су њега преварили,
0132 Те су Сава жива уватили.
0133 И да видиш Бајовић-Лазара,
0134 Баш одиста он утећи ћаше,
0135 Но га викну Муратовић Сава:
0136 "А ђаволе, Бајовић-Лазаре,
0137 "Да л’ нијесмо вјеру уватили,
0138 "Да заједно гинемо у овце."
0139 Добар јунак, укори га љуто,
0140 Те се јунак натраг повратио.
0141 Тада су их освојили Турци,
0142 И русе им осјекоше главе,
0143 Најавише три крда оваца.
0144 Кад сиђоше пољу Нишићкоме,
0145 Ал’ устала вода у брегове,
0146 Те им овце пребродит’ не могу,
0147 Ма нагоне Савова мркаља,
0148 Те је пусти воду пребродио,
0149 А за њиме најавише овце,
0150 Јесу ладну воду пребродили.