Мајчин говор
Слушао сам слатки жубор
И струјање горских вала,
Љупку пјесму, што је јутром
Небу шаље тица мала.
Слушао сам благи шапат
Што се с росом љуби цв'јеће,
Свету химни, што је анђ'о
У тишини зв'језда креће.
Слушао сам звук зефира,
У бокору ружа млад',
И у сјенци густа грања
Мили цвркут славујчади.
Ал' твој говор, мила мати,
Слађи је од сваког гласа,
Слађи него звук зефира
И брујање са таласа.
Твој је говор мили поздрав,
Који тако срце диже,
Са њиме ми рајска пјесма
У млађану душу стиже!
Твој је говор света химна,
Коју небо славом прати;
Ја сам срећан, ја се дичим,
Што се Србин могу звати!
У Мостару, 21 јануара 1892.