Мајчино световање

Где нам синоћ прегореше свеће,
Онде мајка световала Јову:
Ао, Јово, моје чедо драго,
Кад ти пођеш богом по девојку,
Па кад будеш спрам шурина двора,
Спрам шурина и спрам пуничина,
Пуштај скерлет коњма до копита,
Златне узде коњма до очију,
Све два и два у двор ушетајте,
Нек се не зна ко је ђувегија.
Кад ушеташ у бијеле дворе,
Мрко гледај, оштро проговарај,
Да би л' те се бојала девојка,
Још код мајке, у мајчином двору.

Извор

Стеван Бошковић, Бачванске песме. У Новоме Саду. Српска народна задружна штампарија, 1879. стр. 124-125.