Мајстор Манојло

0001 Изгуби се пашина јабука
0002 У Будиму граду бијеломе.
0003 Пушта паша лакога телала,
0004 Телал виче по Будиму граду,
0005 Да се један за другога јемчи;
0006 За којега јемац не изиде,
0007 Хоће њега паша погубити.
0008 Све се један за другога јемчи,
0009 Све богати те за богатога,
0010 Сиромаси један за другога.
0011 За једнога јемац не изиде,
0012 За јунака мајстора Манојла;
0013 Баш га паша погубит’ хоћаше,
0014 Но побеже мајсторе Манојло:
0015 Он довати пушку по сриједе,
0016 Одметну се горе у планину,
0017 Хајдукова три године дана:
0018 Узаптио државу Будимску,
0019 Свуда друме, куд су скеле ишле:
0020 Нит’ се дава женит’, ни удават’,
0021 Нит’ мирија ка цару да прође,
0022 Ни трговац да тргује с благом,
0023 Нит’ хаџија да иде на ћабу.
0024 А долазе млоге давуџије
0025 У Будиму паше на дивана:
0026 „Аман, пашо! Види ни зулума
0027 „Од курвића мајстора Манојла.
0028 „Ето данас три године дана,
0029 „Како се је курвић одметнуо
0030 „Хајдуковат’ горе по планина,
0031 „Узаптио државу Будимску,
0032 „Све друмове, куд скеле пролазе:
0033 „Нит’ се дава женит’, ни удават’,
0034 „Нит’ мирија царева да прођу,
0035 „Ни трговац да тргује с благом,
0036 „Нит’ хаџија да иде на ћабу.”
0037 Кад то чуо паша од Будима,
0038 Он ми пушта лакога телала,
0039 Виче телал по Будиму белом:
0040 „Јели мајка родила јунака,
0041 „Да увати мајстора Манојла,
0042 „Да доведе паше на дивана;
0043 „Јал’ живога паше да доведе,
0044 „Јал’ од њега да донесе главу?
0045 „Даје паша три товара блага,
0046 „И даће му по санџака свога,
0047 „Те да суди, како паша суди.”
0048 Вика телал по Будиму белом:
0049 Ко би даље, чини се не чуо,
0050 Ко је ближе, к земљи погледује
0051 Како расте трава на завојке,
0052 Како дојке у добре девојке.
0053 Еле нема у Будим јунака,
0054 Да увати мајстора Манојла;
0055 А зачула танана невеста,
0056 Мила кума мајстора Манојла,
0057 Те узимље једно мушко чедо,
0058 Мушко чедо, три године дана,
0059 Три године, и крштено било,
0060 Па одлази паше на дивана:
0061 „Јел’ истина, наш пашо честити!
0062 „Да ћеш дати три товара блага,
0063 „Ко увати мајстора Манојла?”
0064 Ал’ говори паша од Будима:
0065 „Веруј, млада, Бога јединога!
0066 „Шта ја рекнем, порекнути не ћу:
0067 „Ко би мене њега уватио,
0068 „Те довео жива на дивана,
0069 „Јал’ од њега да донесе главу,
0070 „Дао бих му три товара блага,
0071 „И дао бих по санџака мога,
0072 „Те да суди, како ја што судим.”
0073 Превари се танана невеста,
0074 Мила кума мајстора Манојла,
0075 Узе чедо, оде у планину,
0076 Редом виче горе по планина,
0077 По планина, куд Манојла кажу,
0078 По имену кума крштенога:
0079 „Де си куме, мајсторе Манојло?
0080 „Ето данас три године дана,
0081 „Како њијам чедо некрштено,
0082 „Све ја чекам кума крштенога
0083 „Ради Бога и закона свога.”
0084 То дочуо мајсторе Манојло,
0085 И по гласу познавао куму,
0086 Па он сиђе озгор из планине,
0087 Те он нађе своју милу куму,
0088 Узе куме кумче из наруча,
0089 Љуби јунак кумче у наруче,
0090 Њему кума пољубила руку,
0091 По закону и образ и руку,
0092 Па појдоше ка бијеле цркве.
0093 Кад су били белом манастиру,
0094 Изиоди стари игумане
0095 И са шњиме попе свештениче,
0096 Те сретоше мајстора Манојла;
0097 У оба се хајдук благосови,
0098 Обојице пољубио руке,
0099 Они њему пољубише лице.
0100 Па су пред њим отворили цркву,
0101 Најпре уђе стари игумане,
0102 Па за њиме попе свештениче,
0103 Најзад оде мајсторе Манојло
0104 И он носи кумче у наруче;
0105 А проклета кума Манојлова!
0106 Где се кучка натраг поврнула,
0107 И за собом затворила врата,
0108 Па привика што ју глас доноси:
0109 „Овамоте, Турци јаничари!
0110 „Ет’ овамо мајстора Манојла,
0111 „У цркву сам њега затворила.”
0112 Кад то виде мајсторе Манојло,
0113 Он потрже мача зеленога,
0114 Да посече стара игумана,
0115 И онога попа свештеника,
0116 Још хоћаше кумче у наруче,
0117 Ал’ говори стари игумане:
0118 „Немој, брате, ако бога знадеш!
0119 „Ел, тако ми Бога истинога!
0120 „За то, брате, ништа знали несмо.”
0121 Тад’ верова мајсторе Манојло,
0122 Па поврну мача у ножнице,
0123 А потеже тешка буздохана,
0124 Њега диже, а Бога помиње:
0125 „Јаки Боже! Опрости ми греха:
0126 „Хоћу цркве да саломим врата;
0127 „Ако Бог да и срећа јуначка,
0128 „Те побегнем здраво у планину,
0129 „Боља ћу ја саградити врата,
0130 „Боља врата, од сухога злата!”
0131 У те речи мајсторе Манојло
0132 А врата се отворише сама,
0133 Те искочи мајсторе Манојло,
0134 Разгледује тамо и онамо,
0135 Ал’ пред црквом ниде нико нема,
0136 Сал његова она мила кума,
0137 И она се протурила стеном.
0138 Кад то виде мајсторе Манојло,
0139 Прекрсти се и Бога помену:
0140 „Фала тебе, самостворитељу!”
0141 Па се врну у бијелу цркву,
0142 Те он крсти оно мило кумче,
0143 Крсти кумче и крштено било;
0144 Кумче онде био оставио,
0145 Он изиђе пред бијелу цркву,
0146 Те дарива своју милу куму:
0147 Тура њојзи два дуката жута
0148 На рамена, ка’ све на камена,
0149 Па с’ удара с пете у дупета,
0150 Право оде опет у планину,
0151 Грђи зулум после паше ради.

Избор

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета. Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988., стр. 231-234.

• Народна књижевност Срба на Косову - Јуначке песме, приредио др. Владимир Бован, Јединство, Приштина, 1980, стр.: 201-205