Мајка ћерку љуби

Како је оној мајци која удаје,
И своје слатко чедо од себе даје!
Сад мајка лепу Смиљу по коси љуби,
А Смиља мајку у десну руку:
Оj косо моја, ој него моја!
Кад сам те плела, нисам те клела:
Већ сам певала и неговала,
Са благословом и с разговором;
Док стане туђа рука плести, па клети,
И туђа рука косу крзати,
А ти ћеш, Смиљо, онда плакати,
Па ћеш своју спомињати мајку,
Ој, мајко моја, ој него моја!

Извор

Стеван Бошковић, Бачванске песме. У Новоме Саду. Српска народна задружна штампарија, 1879. стр. 129.