Мајка куне, а шћер отклиње

* * *


Мајка куне, а шћер отклиње

Мајка Мару кроз три горе звала,
Мара јој се кроз седам одзивље:
"Јеси л', шћери, об'јелила платно?" —
"Њесам, мајко, јоште ни почела,
Момче ми је воду замутило." — 5
"Куни, шћери, обје да кунемо:
"Шћери моја, студено му срце!" —
"Мајко моја, ка' на гори сунце!" —
"Црн му образ пред људима био!" —
"Мати моја, ка' планински снијег!" — 10
"Тамо, шћери, он се објесио!" —
"Мати моја, о грлу мојему!" —
"Тамо, шћери, ране га допале!" —
"Мати моја, од мојих зубова!" —
"Тамо, шћери, вода га носила!" — 15
"На мому га двору нанијела!"
 
�[Упореди I4, бр. 531]


Референце

Извор

Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 260-261.