Мајка Мару у Дервенту дала
Мајка Мару у Дервенту дала,
У Дервенту за Јову левенту.
Мајка Мари ситну књигу пише:
„Је л’ ти, Маро, обична Дервента,
И је ли ти по вољи левента?“ 5
Мара мајки другу отписује:
„Јест ми, мајко, обична Дервента,
Ал’ ми није по вољи левента.
И више ти, мајко, писат’ нећ —
Ја ћу млада у воду скочити, 10
Ја ћу ти се, мајко, објесити!
Кад левента оће да вечера,
Он не вели мени, моја мајко —
Ајде, Маро, готови вечеру!
Већ говори своме буздовану — 15
Шестоперче, готови вечеру!
Кад левента оће у ложницу,
Он не вели мени, моја мајко —
Стери, Маро, мекану ложницу!
Већ он вели своме шесгоперцу — 20
„Буздоване, стери ми ложницу!" —
Мајка Мари другу отписује:
„Трпи, Маро, до Ђурђева дана,
Доћиће ти мајка у по’оде.
Док ја одем у Кунар планину, 25
И наберем биља свакојака:
Сандокаса и околочепа,
Босиока, да не смеће с ока,
Чубер траве, да те добро чува,
Милоду’а, да се милујете, 30
Калопера, да се не карате.“
Када Ђурђев бјеше освануо,
Пошла мајка кћери у по’оде,
И скухала питу зељанину.
Кад су вечер сјели вечерати, 35
Питу једе Јово челебија.
Кол’ко му се слатка учинила,
С гвоздењаче калај састругао.
Па говори: „О Марина мајко!
Кол’ко ми је ова пита драга, 40
Још је дража мени моја Мара!"
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
