* * *
[Мајка Мару на вечеру звала]
Мајка Мару на вечеру звала;
роком ми је поставила,
роком је вечерала.
Маро, Марице,
пусти ујед у зелену траву! 5
Није то од оног доброг човека,
већ од оне зле жене.
Земља земљу љубила,
земља земљу пољубила,
јутром и вечером. 10
(269, с. 436)
|
|
Певач, место записа и напомена
Референце
Извор
- Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 40. бр. 44.
- Мићић, Љубомир Ж. Златибор. Антропогеографска испитивања, СЕЗ, XXXIV (1925), с. 436.
