Мајка Јову мл’јеком заклињала
Мајка Јову мл’јеком заклињала:
„Немој Јово, немој, моја рано,
Не замећи у неђељу кавге
Заклињем те мл’јеком материним.”
Али Јово не послуша мајке 5
Већ удари на синка јединка,
Који нема ни оца ни мајке.
„Немој мене, та по Богу брате,
Усамљен сам на овоме св’јету.
Ко ће мени ране завијати, 10
Ко ће мени постељу стерати
И ко ће ми водице дон’јети?
Туђа мајка ране позлеђује,
Туђа љуба бреговито стере,
Туђа сеја отров воду носи.” 15
Али Јово не шће мировати,
Већ потеже ножа од појаса
Да закоље убогу сироту,
Али Јови уда срећа бише,
Из руке му нож на земљу паде 20
До рамена осуши му с’ рука.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
