Марко се Краљевић причешћа
Још зорица није забијелила,
Ни даница помолила лица,
А од данка нема ни спомена.
Поранио у Косово Марко,
У недјељу на васкресеније, 5
Да он иде пребијелој цркви,
И да узме закон и причешће.
Ма му стара бесједила мајка:
»Мислиш, синко, у Косово, Марко,
Да ти узмеш закон и причешће, 10
Ти послушај своју стару мајку:
Ти си зала доста учинио,
И Богу си, синко, сагријешио,
Немој носит свијетло оружје,
Не ћеш ли се гријеха опростити, 15
Док нијеси путем сагријешио,
Докле дођеш до бијеле цркве«.
А Марко је мајци бесједио:
»Стару, ћу те послушати, мајко!«
Па Јелену љуту дозиваше, 20
Па јој Марко тако бесједаше:
»О Јеиице, моја љубо драга,
Азурај ми Шарца дебелога.
Ма не мећи сабљу од мегдана«.
Јелица је Марка послушала, 25
Па му Шарца коња наредила,
Објеси му сабљу о ункашу,
Па дохвати сиву међедину,
Те покрије Шарца, дебелога,
И покри му сабљу од мегдана, 30
Па дозивље Марка господара:
»Господару, Краљевићу Марко,
Ево сам ти Шарца наредила.
Можеш јати, када ти је драго«.
Тада Марко на ноге скочио, 35
Па он дође до свога Шарина,
Па својега искочио Шарца,
А за њиме љуба пристајала,
Господару Марку бесједила:
»Ако теби до невоље буде, 40
Можеш метнут руку на науку.
Могло би ти ваљат у невољи«.
Зато Марко хаје и не хаје.
Тек Косово сунце огријало,
А Марко се у Косову нађе, 45
Кад ето ти тридесет Турака,
Гдје ми воде три синџира робља,
У то робље посестрима Марку,
Кад угледа Марка побратима,
Троструке је сузе пропадоше. 50
А кад видје Краљевићу Марко,
Узмучи се Марко без оружја,
Стаде молит тридесет Турака:
Да му даду робље на откупље.
А веле му тридесет Турака: 55
»Од’ одатле, једна ђрвишино,
Не молиш се ни за своју главу,
Него робље на откупље тражиш«.
А јадан се узмучио Марко,
Е му жао своје посестриме, 60
Док му доцкан на ум пало било,
Па наслони руку на науку,
Док напипа сабљу од мегдана,
Па заврну сиву међедину,
И потеже сабљу од мегдана, 65
А насрди дебела Шарина,
Па повика, што му грло дава:
»Стан’ те, Турци, поклали вас вуци!
Ви не ћете робља на откупље,
Сад ћете га дати без откупља.« 70
Па растјера по Косову Турке,
Док посијече тридесет Турака,
И опрости три синџира робља.
Пак отале отиде у цркву,
Крвавијех руку до рамена, 75
Па пред црквом игумана нађе.
А вели му стари игумане:
»Зар без крви ни у цркву не ћеш?«
А Марко се њему исповиједа.
И каже му све, како је било. 80
А вели му игумане стари:
»Да је просто, Краљевићу Марко.
Кад си јадно робље опростио!«
Па г’ уведе у бијелу цркву,
И даде му закон и причешће. 85
Марк’ игумана пољуби у руку,
И отиде здраво у Прилипу.
»Краљ Марко« од браће Јовановића.
