Марко Краљевић ослобађа робље
Нешто гора рано повенула,
повенула, Марко гу питује:
„Мори горо, мори тавна горо,
што си, горо, рано повенула?
Да л’ те рано слане озобаше? 5
Ал' те рано снези притиснуше?"
Гора Марку говораше:
„Чујеш мене, Марко Краљевићу,
нису мене слане озобале,
нису мене снези притионули, 10
но мене ме Турци прегазише,
са пушке ми вршке искршише,
а са коњи корен прекопаше,
прокараше три синџира робље.“
„Мори горо, мори тавна горо, 15
говоре ли три синџира робље?“
„Говореше, Марко, и бога молеше.
Што ги нема Марко Краљевићу...
Он би богу с молбу одмолија;
ако не би с молбу одмолија, 20
да он би си с његово јунаштво."
Па си стане Марко како звезда,
па си стиже Турци небројене.
...........................................
Наљути се Марко Краљевићу,
заврте се на лево, на десно,
па изгуби Турци небројани,
те си узе три синџира робље...
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
