Марко Краљевић ослобађа Сибињанина Јанка5
0001 Осужњи се од Сибиња Анко
0002 У проклету рамну Невесињу,
0003 Њега Турчин не да на откупе,
0004 На откупе за цекине ћуте,
0005 Него хоће објестити Анка
0006 У планину, гору у зелену,
0007 Јадна Анка јелу о високу,
0008 Цмили јадан у тамници Анко.
0009 Тудар прође момче младо
0010 И говори од Сибиња Анку:
0011 ”А што цмилиш у тамници сужањ?
0012 Оли ти је лоша храна твоја,
0013 Ол тамница кућа додијала?”
0014 Говори му од Сибиња Анко:
0015 ”Прођи ме се, незнана делијо!
0016 Није мени лоша храна моја,
0017 Ни тамница кућа додијала,
0018 Него ми је цмилити невоља,
0019 Ђе сам јадан запо у сужањство.
0020 Бего мене не да на откупе,
0021 На откупе за цекине жуте,
0022 Него хоће објесити мене
0023 У планину, гору у зелену,
0024 Мене јадна јеле о високе,
0025 А од данас до петнаес дана.”
0026 Младо му је момче говорило:
0027 ”Теби борја, мој невољан сужањ!
0028 Могу ли те, сужњу, избавити,
0029 Од тамнице врата раскопати?”
0030 Али му је говорио Анко:
0031 ”Прођи ме се, мој по Богу брате!
0032 Никако ме извадит не можеш,
0033 Ер су пуста од мазије врата.
0034 Нег те молим, мој по Богу брате!
0035 Хош ми одн’јет листак књиге мале,
0036 Књиге мале б’јела пут Прилипа,
0037 Побру мому, Марку Краљеивћу?”
0038 Младо му је момче говорило:
0039 ”Кити књигу, мој невољан сужањ!
0040 Служит ћу те, ђегод ти је драго.”
0041 А кад га је разумио Анко,
0042 Он отпара рукав од кошуље,
0043 Из образа крви наточио,
0044 По рукаву књигу накитио,
0045 Овако је у књизи китио:
0046 ”О мој побре, Краљевићу Марко!
0047 Оли не знаш, ол за ме не хајеш,
0048 Да сам ти се осужњио анко
0049 У проклету граду Невесињу,
0050 У тамници бега Љубовића?
0051 Студена ми вода до кољена
0052 И зелена трава до рамена,
0053 Јунашке ми кости до никава.
0054 Мени се је јадну додијало.
0055 Ја дозивљем бега Љубовића,
0056 Да ме бего дава на откупе,
0057 На откупе за цекине жуте.
0058 Не да Турчин мене на откупе
0059 Ни за сребро, ни за сухо злато,
0060 Хоће Туре русе моје главе.
0061 Он ће мене јадна објесити,
0062 А од данас до петнаес дана
0063 У планини, гори у зеленој,
0064 Побре Марко, о јелове гране.
0065 Нег те молим, побратиме Марко!
0066 Да ти дођеш горе у зелене,
0067 Да смрт видиш побратима твога.”
0068 Кад је Анко књигу накитио,
0069 Тад је момку у руке даво.
0070 Младо момче књигу успримило,
0071 Књигу баца б’јела у њедарца
0072 И полети пут Прилипа града,
0073 Двор на б’јели Краљевића Марка.
0074 Здраво Марку б’јели на двор дође,
0075 Куца Марку за вратима с алком.
0076 Марко м у је дворе отворио,
0077 Марку се је момче поклонило,
0078 Па му књигу из њедара дава.
0079 Прими књигу Краљевићу Марко,
0080 А момка је л’јепо даровао,
0081 Њему даде четири цекина:
0082 ”На то теби, момче књигоноша!
0083 Па се напиј вина црљенога
0084 Све у здравље Марка Краљевића.”
0085 Кад је Марко књигу пролегао,
0086 Кад видио, што му побро пише,
0087 У лишцу је колур пром’јенио.
0088 Све ми Марка стара гледа мајка,
0089 Сину Марку говорила мајка:
0090 ”Моје д’јете, Краљевићу Марко!
0091 Откле ти је б’јела књига пала?
0092 Врло ти је пуста жалостива.
0093 Бор убио књигу и крајину,
0094 Десну руку, китила која је!
0095 Да би рука остала под сабљом,
0096 А крајина, књига из које је,
0097 Да би жив’јем огњем изгорјела!”
0098 Марко својој говорио мајци:
0099 ”Не кун’ књиге, мила моја мајко!
0100 Нег ево ти књиге шаровите,
0101 Па ти види, што је уписано.”
0102 Стара књигу у руке примила,
0103 По књизи је очим погледала.
0104 Кад видјела, што је накићено,
0105 Марку своја говорила мајка:
0106 ”Моје д’јете, Краљевићу Марко!
0107 Ћо је мени побратима твога,
0108 А ти чини, што је теби драго,
0109 Немој Анку изгубити главе.”
0110 Марко својој говорио мајци:
0111 ”О госпођо, миламоја мајко!
0112 М’јеси, мајко, лаке брашенице
0113 И слагај је мени у торбице,
0114 Докле мога направим дорина.
0115 Идем, мајко, Невесињу рамну,
0116 Па штогод ми срећа и Бог даде!”
0117 Кад је Марка своја чула мајка,
0118 М’јесила му лаке брашенице,
0119 Па је Марку слага у торбице.
0120 У то Марко направи дорина.
0121 Па се коњу у седло бацио,
0122 Својој Марко говорио мајци:
0123 ”Остани ми моја с Богом мајко!
0124 Бог ће дати, видиш ли ме веће.”
0125 Па с’ отоле јунак отправио,
0126 Оста мајка у двору цвилећи.
0127 Мајка ј’ Марка с прозора гледала,
0128 Докла јој га гора уграбила.
0129 Кад је Марка гора уграбила,
0130 Стара се је у кулу вратила.
0131 Здраво Марко у плнаину дође
0132 Мало даље јеле од зелене,
0133 ТУ ми чека у планини Турке.
0134 Изишла су два три б’јела дана,
0135 Невесињу отворе се врата,
0136 А из града чета исходила,
0137 Чета мала тридести Турака,
0138 Међу њима од Сибиња Анко
0139 Везанијех рука наопако.
0140 Иду јадна објесити Анка.
0141 Анка воде, поп’јевају л’јепо:
0142 ”Сад идемо објесити Анка,
0143 Брзо ћемо објесит и Марка.”
0144 Све то мисле Турци јагњичари,
0145 Да их нико одникле не чује.
0146 Све их слуша Краљевићу Марко,
0147 Све их Марко и слуша и гледа.
0148 У Марку је срце заиграло
0149 Како утва с крилим по Дунају.
0150 Био Марко срца јунашкога,
0151 Живу срцу одољет не мого,
0152 Нег од земље на ноге скочио,
0153 Од бедрице корду повадио,
0154 Ум’јеша се Марко међу Турке
0155 Како соко међу голубове:
0156 Св’јех пос’ече, н’један не побјеже.
0157 Свому побру опростио руке.
0158 Ту одору турску покупише,
0159 Па ми здраво б’јелу двору иду
0160 Пјевајући, коње играјући.
0161 Пјевај, побре, како ти је драго!
0162 Ма над Марка не има јунака,
0163 Нити га је породила мајка,
0164 Што је мајка Краљевића Марка!
