Марко Краљевић огледа сабљу

0001 Шеће Марко на нове пазаре,
0002 Па купује сабљу димискију
0003 Од Новака, кулунџије млада:
0004 ”Пошто сабља, кулунџија млади?” –
0005 ”Сабља кошта три товара блага
0006 Све жутије мљетачки дукати.”
0007 Даде Марко три товара блага
0008 Све жутије мљетачки дуката,
0009 Оде јунак у гору зелену.
0010 Сам се шеће по гори зеленој,
0011 Сам се шеће, сам сабљи беседи:
0012 ”Моја сабљо, моја новајлијо,
0013 Ево ћу те данас опробати,
0014 Опробати, крвцом напојити,
0015 Јали турском, ја крвцом каурском
0016 Ил’ по реду мојим рођенијем!”
0017 Тијо језди Краљевићу Марко,
0018 Тијо језди, тијо прислушкује.
0019 Глас допаде ситне тамбурице,
0020 Глас допаде, делија испаде,
0021 Как’ зажели на састанак Марку,
0022 На дорату ноге прекрстио,
0023 Лулу пије, у тамбуру бије,
0024 Игра коњиц под делијом младим
0025 Како каже глас ситне тамбуре.
0026 Једва њега дочекао Марко,
0027 Сусрете га, па почиње кавгу:
0028 ”С пута” – вели – ”Туре, момче младо,
0029 Уклони се ил’ ми се поклони
0030 Ако т’ није живот омрзнуо!”
0031 Туре вели Краљевићу Марко:
0032 ”Мани, море, незнани јуначе,
0033 Ман’ се тога, не замећи кавге,
0034 Нисам була да ти се уклоним,
0035 Нит’ ропкиња да ти се поклоним,
0036 Већ сам јунак од рода јуначкога,
0037 Ја сам јунак да се огледамо!”
0038 Плану Марко, плану и делија,
0039 Силазе се са добри коњица,
0040 Шчепаше се у плећи јуначке,
0041 Рваше се летни дан до подне –
0042 Свега Марка пена обузела,
0043 А Туре се текем разиграло,
0044 Не мож’ Марко Туре оборити,
0045 А и сам се не да надвладати.
0046 Доцне пита Краљевићу Марко:
0047 ”Ој, Бога ти, незнана делијо,
0048 Откуда си, од које ли крај’не,
0049 Ког си рода, кога ли порода?”
0050 Вели Марку Туре момче младо:
0051 ”Ја сам јунак са крајине љуте,
0052 Ја сам рода Краљевића Марка,
0053 И порода Вукашина стара;
0054 Ја сам чуо да имам ујака,
0055 Та ујака Краљевића Марка,
0056 Који добро бритком сабљом сече;
0057 Ја топузом добро бити знадем,
0058 Али сабљом не знам удесити,
0059 Па сам пош’о ујку Краљевићу
0060 Да ме учи сабљом сећи бритком!”
0061 На то рече Краљевићу Марко:
0062 ”Та ево ти, јуначе, ујака,
0063 Ево ти га, не било га мајци,
0064 Кад не може Туре оборити,
0065 Већ си њему плећа одвалио!
0066 Оди горе, мој мио нећаче,
0067 Оди с ујком у нову мејану
0068 Да се рујна напијемо вина!”
0069 Частили се три дебела сата,
0070 Па се шећу пред двор на улицу.
0071 Гледну Марко сунцу под облаке,
0072 Па говори Турчину нећаку:
0073 ”Јако нам се замутило сунце,
0074 Нешто нама добро бити неће!”
0075 Превари се Туре момче младо,
0076 Па погледа сунцу под облаке;
0077 Злу се послу ујак одважио,
0078 Трже Марко сабљу новајлију
0079 И посјече Турчина нећака.
0080 Па јошт вели сабљи димискији:
0081 ”Сабљо моја, моја новајлијо,
0082 Нисам ли ти право казивао
0083 Да ћу тебе данас огледати,
0084 Огледати, крвцом напојити
0085 Јали турском, ја крвцом каурском –
0086 Баш по реду мојега нећака!”
0087 Оде Марко гором пјевајући,
0088 Туре оста ногом копајући.