Марко Краљевић на причешћу5
0001 Синоћ Марко вечерао с мајком
0002 Сува крува и воде студене,
0003 Па се јадан надговара с мајком:
0004 ”Чу ли мене, о старицо мајко!
0005 Кувај мене летурдију б’јелу,
0006 Да ја идем б’јелом намастиру
0007 Сповидјети па се причестити.”
0008 Тешко чека о старица мајка,
0009 Ђе се Марко греха покајао.
0010 Марко спрема себе и шарина,
0011 С једну страну буздована тешка,
0012 Али с другу једну купу вина,
0013 Купу вина осамдесет ока.
0014 Кад је био гором путујући,
0015 Срете њега ага Арап-ага
0016 И он гони три робља синџира:
0017 Један синџир млади дјевојака,
0018 Али други младије момака,
0019 Али трећи скори невистица.
0020 Марко узе танане пешкире,
0021 Па заклони црне очи своје,
0022 Да га из робља нико не познаје.
0023 Познала га из робља дјевојка,
0024 Трипут га је Богом побратила:
0025 ”Опрости ме из руке душманске.
0026 Кад си, Марко, допануо рана,
0027 Па те лијечи мила моја мајка,
0028 Доста сам те воде напојила.”
0029 Марку јести жао врло било,
0030 Па говори аги Арап-аги:
0031 ”Ја поклони, ја ми је продаји.”
0032 Њему каже ага Арап-ага:
0033 ”С миром, море, делијо незнана!
0034 Ако узмем бријеткињу ћорду,
0035 Скинут ћу ти са рамена главу.”
0036 Ражљути се Краљевићу Марко,
0037 Па узима бријеткињу ћорду,
0038 Па наћера јуриш на Арапа,
0039 Па удари црну Арапину.
0040 Како га је доватио Марко,
0041 Сам’ осташе дв’је крачалије,
0042 Крачалије у дв’је бакралије.
0043 Па ис’јече шездесет Арапа,
0044 Па отпусти три робља синџира,
0045 Па товари дебелога шарца,
0046 Па напоји робље, па нарани:
0047 Сваком даде по добра коњица,
0048 Посестрими и баш по два коња,
0049 Нек једнога и брату поведе,
0050 Нека знаде, да побру имаде.
0051 Марко иде б’јелом намастиру.
0052 Гледаше га стари игумани:
0053 ”Куд ћеш амо, један несретниче?
0054 Доста ли си осјекнуо глава,
0055 Крваве ти до лаката руке,
0056 А у шарца и грива и глава,
0057 Крвава ти до балчака ћорда.”
0058 Кад је Марко истину казиво,
0059 Исповиди, па га и причести:
0060 ”Ајде ради, што си порадио.
0061 Јопет ћу те сповидјети, Марко!
0062 Сповидјети, па те причестити.”
