Марко Краљевић куша љубу

0001 Синоћ мајка оженила Марка,
0002 А јутрос му књиге донесоше:
0003 Једна књига на цареву војску,
0004 Друга књига на венчано кумство,
0005 Трећа књига на крштено кумство.
0006 Пита Марко своју стару мајку:
0007 ”Који ћу ти закон извршити –
0008 Ил’ ћу ићи на цареву војску,
0009 Ил’ ћу ићи на венчано кумство
0010 Ил’ ћу ићи на крштено кумство?”
0011 Мајка Марку лепо сјетовала:
0012 ”Свршуј, синко, који стари’ закон –
0013 Прво иди на крштено кумство,
0014 Другом иди на венчано кумство,
0015 Потом шећи на цареву војску!”
0016 Кад се Марку на ино не свиди,
0017 Он по реду закон извршује:
0018 Прво шеће на крштено кумство,
0019 Другом шеће на венчано кумство,
0020 Потом спрема с’ на цареву војску.
0021 Оправља га љуба нељубљена,
0022 Нељубљена и незагрљена,
0023 Те је љуба Марку беседила:
0024 ”Господару, Краљевићу Марко,
0025 Ти одлазиш на цареву војску,
0026 Мене младу код двора остављаш,
0027 Ал’ ме ниси научио, Марко,
0028 Како ћу ти дворе познавати,
0029 И у двору мајку подворити
0030 И браца ти, нејака Милоша!”
0031 Марко љуби тијо проговара:
0032 ”Лако ћу те научити, љубо –
0033 Ако будеш адамског кољена,
0034 Ја ћу тебе с коња научити;
0035 Ако будеш орјатског кољена,
0036 Ја те нећу никад ни довека!
0037 Мене чекај за девет година
0038 И десете четири месеца;
0039 Ако дотле не дођем из војне,
0040 Удаји се, дуже ме не чекај!
0041 Пази мени остарилу мајку
0042 И браца ми, нејака Милоша!”
0043 Марко језди на цареву војску;
0044 Војевао за девет година
0045 И десете четири месеца.
0046 Гњеван Марко по табору шеће,
0047 Њега пита царе поочиме:
0048 ”Мој посинак, Краљевићу Марко,
0049 Што ми гњеван по табору шећеш –
0050 Или ти је коњиц оронуо,
0051 Или ти је руво повјештало,
0052 Или ти је сабља зарђала,
0053 Ил’ је тебе забољела глава
0054 Или ти је на ум пала мајка!”
0055 Марко цару невољан беседи:
0056 ”Није мени коњиц ороноу,
0057 Није мени руво повјештало,
0058 Није мени сабља зарђала,
0059 Није мен забољела глава
0060 Нити ми је на ум пала мајка
0061 Већ је мени на ум пала љуба –
0062 Ево има девет годин’ дана
0063 И десете четири месеца
0064 Како ме је оженила мајка,
0065 Нисам с љубом ноћце преноћио!”
0066 Насмену се царе господине,
0067 Па беседи Краљевићу Марку:
0068 ”Мој посинко, Краљевићу Марко,
0069 Зашт’ ми прије казивао ниси
0070 Да је тебе оженила мајка?
0071 Узми синко, блага и момака,
0072 Те се шећи двору бијеломе,
0073 Од мене ти просто благосовно!”
0074 То је Марко једва дочекао,
0075 Он узима блага и момака,
0076 Те се шеће двору бијеломе.
0077 Кад је дош’о близу двора Марко,
0078 Он не иде у бијеле дворе,
0079 Већ он иде горе у чаире,
0080 Шатор пење по зеленој трави.
0081 Угледа га љуба Анђелија,
0082 Па дозива дијете Милоша:
0083 ”Ој Милоше, него материна,
0084 Иди горе у чаире, Миле,
0085 Па ти кажи незнану јунаку
0086 Да не гази по чаири траву
0087 И нама ће трава требовати,
0088 Данас-сутра гости ће нам доћи!”
0089 Шеће Миле горе у чаире,
0090 Па он вели незнану јунаку:
0091 ”Бога теби, незнани јуначе,
0092 Ти не гази по чаиру траву,
0093 И нама ће трава требовати,
0094 Данас-сутра гости ће нам доћи!”
0095 Пита јунак дијете Милоша:
0096 ”Је ли дома Краљевићу Марко,
0097 Је ли здраво Краљевићу Марко?”
0098 Њему вели дијете Милоше:
0099 ”Није дома Краљевићу Марко,
0100 Већ је Марко на царевој војсци!” –
0101 ”Је ли здрава љуба Краљевића,
0102 Је ли здрава стара мила мајка,
0103 Пази л’ љуба стару милу мајку,
0104 Пази л’ љуба дијете Милоша?”
0105 Одговара дијете Милоше:
0106 ”Јесте здрава љуба Краљевића,
0107 Пази љуба стару милу мајку,
0108 Пази мене дијете Милоша,
0109 Куд год иде води ме за руку,
0110 Ди год сједне меће ме на крило!”
0111 Опет вели незнани делија:
0112 ”Иди двору, дијете Милоше,
0113 Па ти реци старој твојој мајки
0114 Нек’ готови господску вечеру,
0115 Доћи ће јој незнани делија!”
0116 Шеће двору дијете Милоше,
0117 Па беседи својој старој мајци:
0118 ”Спремај, мајко, господску вечеру,
0119 Доћи ће ти незнана делија!”
0120 А кад дође незнана делија,
0121 Њега мећу за трпезу златну,
0122 Донесоше вина и ракије
0123 И господске сваке ђаконије.
0124 Зове љубу незнана делија,
0125 До себе је посадио младу
0126 И до љубе дијете Милоша,
0127 Па је њојзи чашу напијао:
0128 ”Здрав’ да ти је, љубо, Краљевићу!”
0129 Узе чашу љуба Анђелија,
0130 Узе чашу, ал’ не пије сама,
0131 Већ је даје оном до себека.
0132 ”Здраво, љубо, и у твоје здравље!”
0133 Узе чашу љуба Анђелија,
0134 Узе чашу, ал’ не пије сама,
0135 Већ је даје оном до себека.
0136 ”Здраво, љубо, у Милоша здравље,
0137 У Милоша, кућне старјешине!”
0138 Узе љуба, чашу испи сама.
0139 Цикну, викну незнани делија:
0140 ”Дај овамо дијете Милоша,
0141 Вежите му руке наопако,
0142 Ви вежите, ал’ ји не стежите!”
0143 Сузе рони љуба Анђелија,
0144 Сузе рони, па плачем говори:
0145 ”Еј Милошу, моја слатка рано,
0146 Да те види брате Краљевићу –
0147 Ко би теби савезао руке,
0148 Живом би му очи ископао!”
0149 Даље Марко држат’ се не мог’о,
0150 Већ говори Анђелији љуби:
0151 ”Зар ти, љубо, мене не познајеш –
0152 Ја сам главом Краљевићу Марко!”
0153 Тада му се појавила љуба
0154 И од тада познавала Марка.