Марко Краљевић и цар Сулејман5
0001 Овце пасе Краљеивћу Марко,
0002 На Косову пољу од мејдана.
0003 Зарече се Краљевићу Марко,
0004 Да се јунак оженити не ће,
0005 Док не љуби царице госпоје
0006 И његове л’јепе султаније.
0007 Мисли Марко, да нитко не чује,
0008 Ал то чула була удовица.
0009 Оде она, па цару казује:
0010 ”А да знадеш, царе господару!
0011 Што говори момче код оваца,
0012 Младо момче Краљевићу Марко.
0013 Да се јунак оженити не ће,
0014 Док не љуби царице госпоје
0015 И млађане твоје султаније.”
0016 Кад то чуо царе господару,
0017 Он дозивље тридесет Турака,
0018 Па их шаље на поље Косово,
0019 Да ухвате Краљевића Марка
0020 И доведу к њему под шаторе.
0021 Кад дођоше Турци на Косово,
0022 На превару ухватише Марка
0023 Одведоше к цару под шаторе.
0024 Пита њега царе Сулејмане:
0025 ”Је л’ истина, млађано чобанче!
0026 Је л’ истина, што говоре људи?
0027 Да си река на пољу Косову,
0028 Да се јунак оженити не ћеш,
0029 Док не љубиш царице госпоје
0030 И лијепе моје султаније?”
0031 Одговара Краљеивићу Марко:
0032 ”Истина је, царе Сулејмане!
0033 Истина је, што говоре људи.”
0034 Тад говори царе Сулејмане:
0035 ”Каквом смрти најволиш умр’јети!
0036 Оли волиш танана вјешала,
0037 Ол ми волиш сабљу пољубити?”
0038 Говори му Краљевићу Марко:
0039 ”Н’јесам хајдук, н’јесам за вјешала,
0040 Твоја сабља злочеста ковача,
0041 Моја би се отровала уста.
0042 Јунак јесам, нек гинем јуначки.
0043 Дај ми какво остарјело кљусе
0044 И какову сабљу за’рђалу,
0045 Па ме пусти на поље широко,
0046 А натисни триста јаничара,
0047 На мејдану нек изгубим главу.”
0048 То је царе једва дочекао.
0049 Па му даје стару кљусетину,
0050 Што не може веће се ни мицати.
0051 И даде му сабљу за’рђалу,
0052 Па га пусти на поље широко,
0053 А за њиме триста јањичара.
0054 Ал Бог даде и срећа јуначка,
0055 Вила Марку сабљу наоштрила
0056 И његова коња помладила.
0057 Окрену се Краљевићу Марко,
0058 Међу Турке јуриш учинио,
0059 Све их с реда под мач окренуо.
0060 Кад то види царе Сулејмане
0061 Виче царе иза свега гласа:
0062 ”Не губи ми Осман-паше, Марко!”
0063 Ал то Марко чује и не чује,
0064 Већ му русу одвалио главу.
0065 Оде Марко у цареве дворе,
0066 Па он сједе на клупу до цара.
0067 Цар се одмиче, а Марко примиче.
0068 Кад је цару понестало клупе,
0069 Он се хвата себи у џепове,
0070 Па пред Марка тријест дукат’ баци.
0071 Вели њему царе Сулејмане:
0072 ”Ајде, Марко, из мојега двора!
0073 Да Бог даде и Мухамед светац,
0074 Већ те моје очи не видјеле!!”
