Марко Краљевић и брат му Маринко
Вино пијет два брата рођена,
вино пијет у ладна мејана,
један јесте Марко Краљевићу,
а други је Краљевић Маринко.
Вино пиле док се понапиле, 5
па па почели они да се фаљет,
вели јунак Краљевић Маринко:
„Ја сам, Марко, од те' бољи јунак!”
Марко вели: „Ја сам бољи јунак!”
Не се знајет кој са бољи јунак, 10
па искајет мегдан да ми дељет.
Али Марко умен и разумен,
те Маринку тиво одговара:
„Чујеш ли ме, мој брате Маринко!
Ми смо браћа од оци а мајке, 15
срамота је мегдан да делимо,
но ајдемо наше старе мајке,
да питамо кој смо бољи јунак,
она знаје и оће да ни каже”.
Маринко је Марка послушаја, 20
отидоше своје старе мајке
те питајет кој је бољи јунак.
Мајка њима тиво одговара:
„К'д питате, моја деца мила,
к’д питате, право ће ви кажем. 25
Кад се мене мој Марко родија,
он не ми је ни мало плакаја,
а к’д ми се Маринко родија,
плакав, до бога се чуло,
не ме остављав с’н да се наспијем. 30
С'г ви сами, моја деца знате,
сами знате кој сте бољи јунак”.
Ал’ Маринко мајку не верује,
брата Марка на мегдан ми вика.
Али Марко учен и преучен, 35
те Маринку 'вако говорује:
„Е, мој брате, Краљевић Маринко!
Срамота је мегдан да делимо,
но да идемо у сува планина,
де ми нема леба нити вода, 40
тамо брате, мије да идемо,
да трпимо и лвба и воде;
кој можемо више да трпимо,
тој смо, брате, ми по бољи јунак”.
Отидоше у сува планина, 45
те ми седет за петнајес д’на,
али Марко ни абера нема,
а Маринко врло ожеднео,
више јунак да трпи не може,
па говори своме брату Марку: 50
„Чујеш ли ме, мили брате Марко!
Ја ће извадим моја остра сабља,
ће убодем мога коња вранца,
те да му се црна крв напијем,
ја сам, брате, врло ожеднеја!” 55
Гоара му Краљевиће Марко:
„Немој, брате, коња да убодеш!
Не ти дадем три жута дуката,
те отини доле у мејана,
у мејана Маре крчмарице, 60
те се напи вина црвенога,
ама унутар немој да улазиш,
јер је Мара курва и ђидија,
ће те опије, па ће те убије;
ти се чувај, унутра не улазај, 65
надвор вино нека ти изнесе!”
Узе паре Краљевић Маринко
па ми слезе доле у мејана,
од надвора вино потражује,
ал му Мара из мејане збори: 70
„Чујеш ли ме, незнана делијо!
Ја ти немам вина за мегдана,
ти улегни у моја мејана
те се напи вина бадијала”.
Превари се Краљевић Маринко, 75
те се скина од коња својега,
и улезе у ладна мејана,
у мејана има што да види:
вино пијет тридесет ајдука.
Кад улезе Краљевић Маринко, 80
сви се њему на ноге дигоше,
те Маринку место учинише,
сви по једна чаша му здравнше,
док се јунак врло понапија,
чим се напи, и одма заспаја, 85
ајдуци му глава одсекоа,
а тело му у ћубре закопаа.
Марко седи у сува планина
те ми легнав санак да борави,
с’н борави под јела зелена, 90
Шарец Марку тиво говорује:
„Дик се, Марко, с’н се не наспаја!
Нема ни га Краљевић Маринко,
Мара њему шера учинила”.
Марко рипи, од с'н се пробуди, 95
јана Шарца, слезе низ планина.
К’д ми доће до ладна мејана,
Шарца остави на оборња врата,
и ми њему грчки говорија:
„Чујеш ли ме, мои Шарче добри! 100
Немој никог живога да пуштиш
да утекне из ладна мејана!”
Сам улезе у ладна мејана;
што да види: тридесет ајдука,
играјет се с Маринкова глава! 105
К’д улезе Краљевићу Марко,
ајдуци ми глава сакрија зад себе,
сви се њему на ноге дигоа,
добро место Марку учинија,
и сви њему чашу наздравија. 110
К’д се Марко вино понапои,
говорује 'вако њима Марко:
„Имам ли изан мало да поиграм,
да поиграм са моа гола сабља?
јер сам тако ја јунак научив”. 115
Сви ајдуци изан му дадоше,
Марко рипи игра да поигра,
заврте се три-четири пута,
па извади своа остра сабља,
те исече тридесет ајдука: 120
од тридесет начини шездесет.
К’д то виде Мара мејанџика,
она иска на врата да бега,
ал' гу Шарец на двор не испушћа;
увати гу Марко Краљевићу, 125
умаза гу у лој и у катран,
запали гу од вр’ русе главе.
Мара гори, Марко вино пије,
док је цела Мара изгорела,
до т'г Марко вино се напија; 130
па извади свога брата из ћубре,
укопа га у зелен рудина.
Бог да прости Краљевић Маринка!
Лепо ли га његов брат укопав,
лепо укопав, а горко оплакав.135
