Марко Краљевић и Мисирлија Џано
Диван чини Отмановић царе,
По имену Мехмеде султане.
На дивану окупио Турке,
Јаничаре своје лале праве.
Све му лале на дивану стале, 5
А пред њима султан проговара:
„Чујете ли, моје лале_ праве,
„Не чујете, али не хајете,
„Гдје је моја хазна покрадена,
„Хазнадари, јадни, изгинули? 10
„Турци вичу: нико, него Марко.
„А каури: није никад Марко!
„Ну има ли у Стамбол Турчина,
„Којега је була породила
„И турскијем мл'јеком задојила, 15
„Да отиде до Прилипа Марку,
„Да доведе мени жива Марка,
„Ја л’ од Марко да донесе главу?
„Честита ћу њега учинити,
„Дат’ ћу њему на Босни везирство, 20
„Без промјене за девет година,
„Да не тражим паре ни динара.“
Ко чујаше, он се глух чињаше,
Ко гледаше, очи затвораше,
До Турчина Мцсирлије Џана 25
Џано цару 'вако одговара:
„Ја Кћу поћи, наш честити царе,
„И довести теби жива Марка.“
Вели царе: „Не виђу прилике,
„Но се бојим, свезат’ ће те Марко.“ 30
А вели му Мисирлија Џано:
„Од шта си се, царе, препануо?
„А тако ми дина и амана
„И турскога поста рамазана,
„Ето, кажу, три српске војводе; 35
„Прво кажу Краљевића Марка,
„А другога Обилњћ Милоша,
„А трећега Рељу Босанскога,
„Свој тројици свезао бих руке,
„Да ме не би моје забољеле; 40
„Нек’мо л’ самом Краљевићу Марку
„Ну ми спреми плетена гајтана
„И ну дај ми паклену камџију,
„Да гајтаном вежем Марку руке,
„А камџијом да ти гоним Марка, 45
„Да ти прије у Стамбола дође.“
Кад је царе Џана разумио,
Он му даде плетена гајтана
И даде му паклену камџију.
Оде Џано право у Прилипа; 50
Али ноћу у Прилипа дође,
Међу акшам и међу јацију,
Када Марко на вечери бјеше.
Задрма му халком на вратима,
А из куле Марко проговара: 55
„Који ноћас дрма на авлији.
А вели му Мисирлија Џано
„Немој тако, Краљевићу Марко,
„Но отвори на авлији врата,
„Тебе зове Мисирлија Џано." 60
А кад зачу Краљевићу Марко,
Тада скочи на ноге лагане,
Од авлије отвори му врата,
Па уљезе у авлију Џано.
За здравље се они упиташе, 65
Па заједно на кулу одоше;
Сједе Марко софри вечерати,
Па говори Мисирлији Џану:
„Сједи, Џано, ако пијеш вина;
„Јер у кући много нејмам вина: 70
„Чаша танка, а мало дубока,
„Нема у њој но двадесет ока,
„3а невољу да је дијелимо,
„Докле сјутра друго набавимо."
А вели му Мисирлија Џано; 75
„Немам каде пити вино, Марко,
„Јер је царе мене оправио,
„Да ти вежем руке наопако."
А вели му Краљевићу Марко:
„Камено ти у цара уздање! 80
„Него сједи, да пијемо вина.
А вели му Мисирлија Џано:
„Устај, Марко, да ти вежем руке!"
Па потеже паклену камџију,
Те удари Краљевића Марка, 85
По плећима Марка ударио;
Ал’ погледа попријеко Марко,
У руци му пуна чаша вина, —
Жао му је пуном ударити,
Него намах попи вино Марко, 90
Па га празном чашом ударио;
Како га је лако ударио,
Прште Џану чело на четворо,
Паде Џано главом на тавану.
Скочи Марко, па извуче Џана, 95
Па отиде у подруме доње,
Те изведе Шарца дебелога,
Гони Шарца право у Стамбола.
А кад Марко до Стамбола дође,
Цареве га слуге опазише, 100
Отрчаше цару муштулуци:
„Муштулук ти, наш честити царе,
„Ево нама Краљевића Марка!“
Вели царе: „А иде ли Џано?“ —
„Марко иде, а не има Џана.“ 105
Уто Марко цару пред сараје,
Па одјаха својега Шарина,
Па привеза Шарца о диреку,
А отиде цару на дивана,
Пољуби га у скут и у руку, 110
Измаче се, стаде га дворити.
А вели му Отмановић царе:
„Синко Марко, а камо ти Џано?“
Нато цару одговара Марко:
„Чудим ти се, царе господаре, 115
„Што ме питаш, гдје су потурице,
„Који пију уз рамазан вино
„А Влахиње на срамоту љубе,
„Штоно турска вјера не подноси!"
А цар Марку ријеч проговара: 120
„Не говори, ја ти не вјерујем,
„Ти си Џана погубио мога;
„Но извади твоју сабљу бритку,
„Да ја виђу, да ли је крвава?“
Марко цару тако проговара: 125
„Не могу је, царе, извадити,
„Што ју нећу крви напојити,
„Јере сам се Богу заклињао,
„Да је нећу никад извадити,
„Да је црном крви не напојим.“ 130
А цар Марку тако одговара:
„Немој, Марко, Бога преварити,
„Но извади твоју сабљу бритку
„И посјеци једно Туре младо,
„Синко Марко, по руци лијевој, 135
„Да ти не би Бога преварио."
А кад Марко цара разумио,
Хитро Марко сабљу извадио
И омахну око себе њоме,
Док исјече око цара Турке: 140
Двије хоџе, четири кадије
И четири учтугли везира,
Пак и ћају цару уз кољено.
А цар скочи на ноге лагане,
Па говори Краљевићу Марку: 145
„Нека, Марко, да га Бог убије!
„Не рекох ти, да сијечеш Турке!“
Марко цару нато одговара:
„Нека царе, шућур Богу хвала,
„Кад остаде твоја здрава глава!" 150
Гледа царе срдитога Марка,
Па извади стотину дуката:
„На ти, Марко, па се напиј вина,
„Не могу те очима гледати!“
Марко цару тихо проговара: 155
„А што ће ми, царе господаре!
„Да их бројим, бројити их не знам,
„Да их мјерим, мјерити не ум’јем,
„Но ми подај твојега фермана,
„Гдјегод дођем, да ја пијем вина — 160
„Марко пити, а цар ће платити —
„Све у здравље цара честитога!"
Цар му брже направи фермана,
Па га даде Краљевићу Марку,
Марко цара пољуби у руку, 165
Па уљезе у Стамбола Марко:
Гдјегод нађе од вина механе,
Свуд он сврће, те он пије вина
Врх фермана цара честитога;
Стоја Марко за петнаест дана, 170
У Стамболу док нестало вина.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
