Марко Краљевић и Мемед телал
(Из Хрватске)
Вино пију два везира млада:
Једно везир Краљевићу Марко,
Друго везир Мемеде телале;
Марко пије вино и ракију,
Мемед пије слатку малвасију; 5
Кад се Марко понапио вина,
Тад бесједи Краљевићу Марко:
„Мени се је, побро, задрјeмало,
„Нисам спав'о три бијела данка,
„До три данка и три ноћи тавне.“ 10
Ал' бесједи Мемеде телале:
„Лези, брате, ал' се често прењај,
„Јер су Турци од невјере људи.“
Леже Марко, да мало проспава.
Кад се Марко од сна пробудио, 15
Али њега савезали Турци:
Набили му халке око врата,
А на руке тешке лисичине,
А на ноге негве до кољена.
Тад бесједи Краљевићу Мако: 20
„Бога вама, јањичари Турци!
„Не чудим се ни мудрини вашој,
„Већ се чудим как' сте ме свезали:
„Да сам тица не бих излетио,
„Да сам змија, не бих испузио, 25
„Да сам вила, не б' се отргао.
„Већ молим вас, јањичари Турци!
„Донес'те ми лист књиге бијеле,
„Да ја пишем остарилој мајци,
„Да се она виш' не уфа у ме, 30
„Вјерној љуби, да се преудаје.“
То су Турци једва дочекали,
Донесоше лист књиге бијеле,
Па је пише Краљевићу Марко,
Не пише је куд је њима река', 35
Већ је пише Сибињану Јанку:
„Богом брате, Сибињанин Јанко!
„Тешке сам ти муке допануо,
„Тешке муке а у турске руке;
„Избави ме, ако Бога знадеш.“ 40
Кад је Марко књигу написао,
Предаде је својему соколу,
Да је носи Сибињану Јанку.
Књига дође Сибињану Јанку;
Књигу штије Сибињанин Јанко, 45
Књигу штије, грозне сузе лије;
Њега пита Секул' момче младо:
„Што је теби, мој мили ујаче,
„Да ти сада тако сузе лијеш?“ —
„Не питај ме Секул' момче младо, 50
„Ова ј' књига од мог побратима,
„Побратима Краљевића Марка;
„Већ ти ходи у доње подруме,
„Па изводи Врана и Гаврана,
„Да идемо походити побра.“ 55
Он ми иде у доње подруме,
Па изводи Врана и Гаврана;
Опи јаше брдом и долином,
Док су дошли близу турске војске,
Тад бесједи Сибињанин Јанко: 60
„Бога теби, Секул' момче младо!
„Ти извади дурбин од биљура,
„Па ти гледај има ли што војске,
„Је ли војска за бој приправљена.“
Он ми узе дурбин од биљура, 65
Па он гледа има ли што војске,
Па он узе риду[1] од појаса,
Па он таре своје сузне очи.
Тад бесједи Секул' момче младо:
„О мој ујо Сибињану Јанко! 70
„Војске има броја јој се не зна,
„Сва је војска за бој приправљена.
„Већ чујеш ме, мој мили ујаче.
„Боље нама л'јепо одбјегнути,
„Нег' сва трема овђе погинути.“ 75
Ал' бесједи Сибињанин Јанко:
„Волим овђе мушки погинути,
„Нег' одавде женски одбјегнути.“
Па он туче својега коњица,
Туче њега строгом и мамузом: 80
„Ји коњицу, појели те вуци!
„Ако не ћеш у трупу ти ићи,
„Све четири ноге ћу т' одсећи,
„Пак ћу тебе овђе оставити,
„Нек се с тобом потпрдују Турци.“ 85
Тад дођоше до турске хордије;
Јанко Турком Бога називаше,
Они му га љепше прихватише;
Па бесједи Сибињану Јанко:
„Бога вама, јањичари Турци! 90
„Пустите ме Краљевићу Марку,
„Ја ћу њега данас објесити;
„Доста ми је учинио квара,
„Доста квара и јоште зарара.“
То су Турци једва дочекали, 95
Пустише га Краљевићу Марку.
Кад је Јанко до Марка дошао,
Тад је Марку опростио руке,
Расјече му халке око врата
И на ногу негве до кољена. 100
Мили Боже, чуда великога!
Ударише три на ц'јелу војску:
Куда дави Краљевићу Марко,
Ту се, побро, грми и облачи;
Куда с'јече Сибињанин Јанко, 105
Туда ј', побро, крви до кољена;
Куда с'јече Секул' момче младо,
Ту с наслања један на другога.
Од јунака нико не погибе,
Од Турака нико не остаде. 110
Тад се здраво кући повратише.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
