Марко Краљевићи сестрић му Огњан
Коња игра Краљевићу Марко
сас Огњана, мила сестричића;
коња игра под гору зелену.
Играјући у ноћ улегнули.
Туј говори Краљевићу Марко: 5
„О Огњане, мили сестричићу,
куде ћемо кноћи ноћевати?"
Одговара Огњан, дете младо:
„Мили ујко, Краљевићу Марко,
да ноћимо у горе зелене: 10
зелен’ трава — свилена постеља.
ведро небо — шарени јоргани!"
Говори му Краљевићу Марко:
„О Огњане, мили сестричићу,
хајд’ д’ идемо у Латина града, 15
а оному краљу Латинскому,
туна ћемо конак да нађемо.“
И одоше краљу латинскому.
Далеко их краљу упазио,
од близу им врата отворио. 20
Прелеп ти су конак задобили!
Најпре служе жежену ракију,
по ракију господску вечеру,
по вечере оно вино рујно.
Кад почеше вина да си пију, 25
искочила за чудо девојка!
Сама се је свећа угасила.
Она светли као јаоно сунце,
а служи им оно вино рујно.
Кад је Огњан видео девојку, 30
једнак дете ману да вечера.
Тад говори Краљевићу Марко:
„Тако т’ бога, краљу Латинине,
можеш ли се сету досетити,
можеш ли се чуда дочудити: 35
зашто млади Огњан не вечера?
Краљ Латинин Марку одговара:
„Не могу се сету досетити,
не могу се чуда дочудити
зашто млади Огњан не вечера.” 40
Ондај вели Марко Краљевићу:
„Огњан хоће ћерку да ти проси!"
Зачуди се краљу Латинине,
па говори Краљевићу Марку:
„Ако хоће ћерку да ми проси, 45
када сутра зорно доба буде,
нека спреми и себе и коња,
нека иде у гору зелену;
тамо има бездано језеро.
Нек' ухвати плавку златокрилу. 50
Нек’ улови перо пауново,
и откине зрно малиново,
и донесе краљу на колено;
па да води моју милу ћерку.“
Када сутра зорно доба дође, 55
Огњан рани, свога коња стеже,
коња стеже, ујку не питује.
Говори му Краљевићу Марко:
„О Огњене, мили сестричићу,
немо’ д' идеш сас твојега коња, 60
твој је коњак јоште ненаука,
него узми ујкинога Шарца;
ујкин Шарко језеру обик’о.
Иди право кроз гору зелену.
Када будеш језеру на брегу, 65
окрени се и десно и лево,
помоли се богу јединоме,
и помени светога Николу,
па загази у бездан језеро.
Када будеш језеру на среди, 70
туја има хала троглавиња,
хоће Шара у воду да стоне.
Немој ми се, дете, уплашити,
већ извади сабљу из ножница,
па ти удри Шару по грудима. 75
Из Шарца ће крвца полетети,
и Шарац ће на брег да излегне!
Узе Огњан коња ујкинога,
оде право нроз гору зелену.
Кад је био језеру на брегу. 80
окрену се и десно и лево,
помоли се богу јединоме,
и помену светога Николу,
па загази бездано језеро.
Кад је био језеру на среди, 85
истин’ Шара у воду потону.
Умал' хтеде дете да потоне.
Ал’ се Огњан брзо досетио,
трже сабљу, удари Шарина,
црна крвца проли се из груди. 90
Па изиђе језеру на брега,
и ухвати пловку златокрилу,
и откиде перо пауново,
и довану зрно малиново,
па закити и себе и коња. 95
Право оде краљу Латинину.
Кад Огњана сагледао краљу,
много му се јесте зачудио.
Таг изведе своју милу ћерку
и изнесе три товара блага. 100
Огњан благо своме ујки даје,
себи узе прелепу девојку.
„Што ће мени три товара блага?
Благо ми је убава девојка!"
