Мали погреб
Мали погреб Писац: Милета Јакшић |
Почетак једне мрачне песме,
Тек суморан почетак
Твој живот беше — у пупољку
Сломљен, убијен цветак —
Живот, којега крсни терет
На плећи носи поно̂
Ниједан корак — већ за тобом
Погребно плаче звоно
Ти ниси чуо црну птицу
Што на твом крову седи,
Што је певала у прошлости
Твом претку, твоме деди —
Туробна песма. Њезин смисо̂
Каже потомак да си
Сирака, који парче хлеба
Крвавом сузом кваси...
Ко се радово̂ твом рођењу
Испод убога крова?
Суморном оцу ти си био
Терет и брига нова.
Једино мати, кукавица,
Када си на свет пао,
С љубављу, сузом сусрела је
Твој плач и прво јао —
Жалила те је... у милости
Кошуљицу ти ткала —
Ал’ да ће од ње покров бити
Јадница није знала.
Умро си. Око твога лика
Од траве венчић прости
И бело цвеће, тужно цвеће
Смрти и невиности.
Чуј, шева кликће поврх поља,
На гробљу трава расте,
Мирисни, топли ветар ћарка,
Долећу прве ласте.
У отвореном гробу твоме
Сунчана игра зрака —
Лакомо чека да те прими
Малена твоја рака.
Падају грудве, тутње даске
У јами тој дубокој,
Над тобом хум је израстао —
Малог, Боже, упокој!
Извор
уреди- Петровић, Б. 1971. Српска књижевност у сто књига, књига 57: Песници 1. Нови Сад: Матица српска, Српска књижевна задруга. стр. 146-148.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 89 година.
|