Мали Маријан излази на мегдан за остарјелог ујака Тому
0001 Вино пије Тома арамбаша
0002 У Игману ниже Сарајева.
0003 Дошао му листак књиге биле
0004 Од Турчина, бега Соколића.
0005 Кад је Тома књигу проучио,
0006 Он је биле брке обисио,
0007 Загледо се у зелену траву.
0008 Питао га Виде Жеравица:
0009 »Што је теби, Тома арамбаша?
0010 Откуд теби била књига дође,
0011 Да је теби тако жаловита?«
0012 Ал је њему Тома бисидио:
0013 »Ево мени била књига дође
0014 Са Гласинца, поља широкога,
0015 Од Турчина бега Соколића
0016 Да му дођем на мегдан јуначки.
0017 А ја сам вам остарио, синко,
0018 Не смидем му на мегдан јуначки.«
0019 Вели њему мали Маријане:
0020 »Пусти мене, Тома арамбаша,
0021 Ја ћу отић’ на Гласинац равни,
0022 Хоћу с бегом мегдан дијелити.«
0023 Ал је њему Тома бесидио:
0024 »Прођ’ се, синко, мали Маријане,
0025 Ти, вире ми, ниси за мегдана.«
0026 А Маријан њему одговара:
0027 »Хоћу поћи, па да ћу не доћи.«
0028 Па се скочи на ноге јуначке.
0029 Њега Тома липо опремио,
0030 Даде њему панцирли-кошуљу:
0031 »На ти, синко, панцирли-кошуљу,
0032 Да би теби до потрибе било,
0033 Ваљат ће ти у дугу мегдану.«
0034 И даде му својега кулаша.
0035 Ето момка тамо низ планину;
0036 Пратило га тридесет другова,
0037 Пратило га до пола планине,
0038 Па се они с њиме алалили,
0039 А Маријан оде низ планину,
0040 Док не стиже путу чавленику
0041 До Габавца, врила студенога,
0042 Ту кулашу притегне колане,
0043 Потира га Шехер Сарајеву.
0044 Наћера га брду уз чаршију.
0045 Гледала га кићена дивојка:
0046 »Ну јунака хајдук’ Маријана!
0047 Благо мајци, која га родила
0048 И дивојци, којој суђен буде!«
0049 Док не стиже гори Ромалији,
0050 У Мокроме ишћера кулаша,
0051 Па дозивље млада ханџибашу:
0052 »Ханџибаша, изнеси ми вина,
0053 Малу купу од дванаест ока!«
0054 Ханџибаша њему говорио:
0055 »Лудо момче не зна што говори,
0056 Кад он ишће дванест ока вина.«
0057 А вели му млади Маријане:
0058 »Брже носи једну купу вина,
0059 Докле сабљу потегао нисам,
0060 Док ти главу одвалио нисам!«
0061 Изнесе му једну купу вина,
0062 Купу попи и у траву баци:
0063 »Кад се вратим, да ти онда платим!«
0064 Па поћера брду низ планину,
0065 Па ето га на Гласинац равни,
0066 На Соколац, студену водицу.
0067 Ту се нађу младе биљарице,
0068 Платно биле на води студеној;
0069 Вели њима хајдук Маријане:
0070 »Чије ли сте, младе робињице?«
0071 »Робињице бега Соколића.«
0072 »Гди је беже, је л’ у кули б’јелој?«
0073 » Јесте беже у б’јелој кули.
0074 А што питаш бега Соколића,
0075 Оли ћеш му на мегдан јуначки?
0076 И досад је таких долазило,
0077 Ал је сваког беже погубио.
0078 На привару он их је убио:
0079 Кад би дошли у мермер-авлију,
0080 Те на мегдан бега позивали,
0081 Река’ би им беже Соколићу:
0082 »Ајте наприд из мермер-авлије!«
0083 А кад су му леђа окренули,
0084 Он их приби копљем од мегдана,
0085 Прибио их за врата авлијска.«
0086 Кад то чуо мали Маријаме,
0087 Паде бегу прид бијелу кулу:
0088 »Оди, беже, на мегдан јуначки!«
0089 А кад беже на пенџер погледа,
0090 Он угледа малог Маријана:
0091 »Кам’ дробоња Тома арамбаша?
0092 Што ми није на мегдан изаша’?«
0093 Па се скочи на ноге лагане,
0094 Из подрума изведе коњица,
0095 Голо копље носи у рукама,
0096 Маријану ’вако говорио:
0097 »Ајде наприд из мермер-авлије!«
0098 А Маријан њему одговара:
0099 »Курбин сине, беже Соколићу,
0100 Доста си их на привару смако,
0101 Не ћеш више, вира ти је моја,
0102 Него ћемо изаћ’ напоредо.«
0103 Кад је беже коња посиднуо,
0104 Напоредо иду из авлије.
0105 Ту говори беже Маријану:
0106 »Ол ћеш бижат, ал ћу побигнути?«
0107 Вели њему млади Маријане:
0108 »Чини, беже, што је теби драго.«
0109 Опет вели беже Соколићу:
0110 »Ајде наприд, мали Маријане!«
0111 Када Марјан бега разумио,
0112 Плећа даде, па трчати стаде.
0113 За њим беже копље отиснуо,
0114 У Марјана кулаш од мегдана,
0115 Копље чује, па на страну скаче,
0116 Мимо њег је копље пролазило,
0117 У зелену траву упаднуло.
0118 Дохвати га мали Маријане,
0119 Па га ломи на двоје на троје.
0120 Ал му викне из горице вила:
0121 »Зло ти јутро, мали Маријане!
0122 Утече ти беже Соколићу
0123 У авлију, у бијелу кулу.
0124 У њега је камена авлија,
0125 Затворит ће челик и мандале,
0126 Ти га више ни видити не ћеш.«
0127 Кад погледа мали Маријане,
0128 Лети беже низ поље зелено,
0129 За њим лети мали Маријане.
0130 Готов беже утећ’ у авлију,
0131 Ал завика мали Маријане:
0132 »Бора вами, танке робмјице!
0133 Затварајте челик и мандале,
0134 Затворите од авлије врата,
0135 Не пуштајте бега у авлију!«
0136 Док робиње врата затвориле,
0137 У та доба беже прид авлију:
0138 Од авлије затворена врата!
0139 Беже бижи около авлије,
0140 За њим лети мали Маријане:
0141 Гди га стиже, ту га ударио,
0142 Од једнога учини двојицу,
0143 Опет ману, осиче му главу,
0144 Па ето га у мермер-авлију
0145 И поведе бегова гаврана,
0146 И у торби однесе му главу,
0147 Па дозивље танку беговицу:
0148 »Беговице, донеси ми кључе,
0149 Гди је благо бега Соколића!«
0150 Беговица предаде му кључе.
0151 Кад се момак кључа добавио,
0152 Он отвори од блага одају,
0153 Триест товар’ накупио блага,
0154 Па дозивље триест робињица:
0155 »Ево вами свакој товар блага,
0156 Наплатите, што сте га двориле,
0157 Ово вам је хајдук Маријане.«
0158 Себи носи, колико је мога’,
0159 Па ето га низ Гласинац равни.
0160 Док допане хану у Мокроме,
0161 Ту се напи вина црљенога,
0162 Ханџибашу липо намирио,
0163 Па ето га шехер Сарајеву,
0164 Оде право у Игман планину,
0165 Свом ујаку Томи арамбаши.
0166 Дони главу бега Соколића,
0167 И доведе вранца од мегдана,
0168 А све благо, колико имао,
0169 Све то даде Томи арамбаши,
0170 Арамбаши Томић Миховилу.
