Лутајте мисли  (1897) 
Писац: Јелена Ј. Димитријевић
Ниш


Лутајте мисли!... Оф не лутате:
Знате махалу, конак јој знате,
Знате јој бакче, камо дањује,
Одају знате, камо ноћује;
И знате чије име помиње,
И знате који сахат проклиње...

Јок, не проклиње. Трпи и ћути:
Свело се лице к’о лимун жути,
Чело јој бледо, око усало,
Срце удара тихо, по мало...
О, мисли моје, млађана не̑ва
Личи на свећу, кад догорева.

Извор уреди

1897. Зора, лист за забаву, поуку и књижевност. Година друга. стр. 239.


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јелена Ј. Димитријевић, умро 1945, пре 79 година.