Лукреција или Тројо/20
| ←Шена друга | Лукреција или Тројо Писац: Непознати аутор Шена трећа |
Шена четврта→ |
Елена: Куку, ајме, ајме, плачите сви до [проклетога]!
Тројо: Не знам дје се находим. С једне стране, болјест ме притиска, а [с] друге, рабија. Ти ли, је ли, ово учини? Кунем ти се: да не познам већу освету ер видиш сина мртва, учинио бих ти што си сад рекла.
Елена: Убите ме, раскините ме, извадите ми ове очи које су биле нехарне према мому љубљеному сину. Прирежите ови језик који је затајо милост коју ми је снижено питао. Осјеците ове руке које су учиниле ово непоштено дјело. Нека дођу све ср[де] сад поразит мене.
Ждеро: Скапину, [bestio da niente, нећеш да плачеш? Али ти ћу дат једну] пест у зубе да ћеш плакат и за невољу.
Скапин: Куку, ајме, не могу лачан плакат!
Тројо: Реци ми, твоја маџија би ли га могла оживјет?
Елена: Ах, да то могу! Али, кукава, могла сам учинит зло, ма не могу добро.
Тројо: Да што се сада има учинит?
Елена: Ништа, него ме убите, узмите та’ исти стилет којијем се он убио, и убите ме[не]. Дајте га мени, ја ћу извршит, и мало је за моју грдну [о]пачину.
Тројо: Устави се, почекај!
Елена: Пустите ме, нећу више живјет.
Тројо: Не остављам те за компасион, ма хоћу да прије развржеш маџ[ије] мојој ћери.
Елена: Дај јо’ ови мој прстен да стави на руку, и то је доста.
Тројо: Ждеро, уздржи је да се не убије, јер хоћу прије видјет ефет. (Изиде [пак куца]).
Скапин: Поћу ја ћа, дебото сам се припо од мрца.
Референце уреди
